„Ono što najviše upada u oči na mestu gde je planiran najveći evropski rudnik litijuma, jeste da nedostaju znaci javnog otpora. U dolini Jadra na zapadu Srbije nema protestnih simbola na ogradama imanja, transparenti nisu razapeti iznad uskih ulica, na ambarima i kućama nema grafita, nema crteža na asfaltu. Tu i tamo poneki transparent iz kućne radinosti – ’Ne rudniku, da životu’. Jedan jedini jarbol u čijem podnožju je transparent građanske inicijative ’Ne damo Jadar’.“

Ovo su prvi zabeleženi utisci nemačkog reportera. On opisuje i kuće koje je Rio Tinto već kupio i obeležio znakovima upozorenja na opasnost od delova kuća koji se urušavaju: „Miris gnjilog voća u nosu. Šljive, kruške i jabuke više niko ne bere. Zuje pčele, inače je tiho u zaseoku Gornje Nedeljice. To je u oštroj suprotnosti sa uzrujanošću koju projekat u dolini Jadra izaziva na drugim mestima. Prošle nedelje su hiljade ljudi izašle na ulice glavnog grada Srbije Beograda, da demonstriraju protiv plana koji, kako kažu, ugrožava životnu sredinu.“

Nemački privrednik hvali projekat

Objašnjavajući globalni kontekst lokalnog problema, autor navodi kako iz Pekinga stižu upozorenja da Amerikanci uz pomoć ekoloških grupa žele da sruše Vučića, a ruske tajne službe navodno su već upozorile Beograd. „Pritom Vučić dobija mnogo pohvala od Zapada, otkako vojno pomaže Ukrajini. I to ne samo iz Amerike. Upravo je u poseti Beogradu bio francuski predsednik Makron.“

Zatim se prepričava julska poseta Olafa Šolca Beogradu i potpisivanje sporazuma o „strateškom partnerstvu“ u oblasti dragocenih sirovina: „Velika je bila zabrinutost da bi to mogla da uradi Kina. Rio Tinto namerava da uloži 2,5 milijardi evra u podzemni rudnik, dodatne milijarde bi trebalo da se ulože u proizvodnju baterija i možda atomsku centralu, čime bi nastalo do 20.000 radnih mesta.“

Autor citira i Mihaela Harmsa iz Istočnog odbora nemačke privrede koji hvali projekat i kaže da su nemačke i evropske firme veoma zainteresovane za njega.

Potom prepričava poznatu priču o tome da je vlast jednom navodno već odustala od projekta, da bi se posle izbora predomislila. Navodi reči menadžera Rio Tinta da je mešavina litijuma i bora poznata kao jadarit, jedinstvena u svetu. Rio Tinto najavljuje dobijanje svih dozvola za najkasnije četiri godine, a pun obim proizvodnje za 2032.

Strah meštana

Reporter je bio i u informativnom centru koncerna u Loznici koji čuvaju dva uniformisana čoveka. Tamo je dobio informacije o tome koliko prednosti ima projekat za Rio Tinto, za Srbiju i za vlasnike akcija, kao i najavu da će posle rudnika okolina opet biti vraćena u stanje kao pre njega.

„Nebojša Petković im ne veruje ni reč. ’Sve prazna obećanja’, kaže pedesetdvogodišnjak koji radi za jednu osiguravajuću kuću. On to priča uz pivo na senovitoj verandi sedišta udruženja ’Ne damo Jadar’. Kaže da bi Nemci morali kod kuće da kopaju sopstveni litijum. Pčelar Vladan Jakovljević (63) i veterinar Zlatko Kokanović (48), saosnivači inicijative misle isto. ’Moramo da zahvalimo nemačkom kancelaru Šolcu jer je došao’, kaže Petković podrugljivo i objašnjava da je to udvostručilo broj demonstranata. Potom dodaje ’Trebalo bi da Srbija pristupi Evropskoj uniji, ali ne po cenu da postane njena deponija’.“

Autor potom govori o rešenosti njih trojice da spreče kopanje litijuma, koju su dokazali i zaustavljanjem šinskog saobraćaja, zbog čega su bili hapšeni. U tekstu se navodi da njihova motivacija jeste strah da se ne zagadi životna sredina, pre svega voda, jer ne veruju institucijama svoje zemlje, a još manje Rio Tintu.

Ali uz to, reporter navodi još jedan bitan razlog: „Pre svega, boje se da ne izgube svoj zavičaj. Kokanović kaže da njegova familija živi tu već šest generacija, a njegovi preci su se borili protiv Austrijanaca i Nemaca, pa zbog toga neće da proda svojih 11 parcela, a neće ni njegov brat.“

Spor koji će da potraje

U tekstu se navode informacije koje isporučuje menadžer Rio Tinta, Čed Bluit, da je koncern kupio pedeset i jednu od navodno 52 stalno nastanjene kuće. On je dodao da je petorici vlasnika ponuđeno da prodaju svoju zemlju jer su oni to zatražili, a i vlasnici poslednje kuće su spremni da prodaju.

„U obližnjoj Loznici se priča da koncern plaća i 700.000 evra za kuću i zemljište“, navodi se u članku. Ujedno, iz teksta se saznaje da je koncernu potrebno ukupno 220 hektara zemljišta, a do sada je u posedu 167 hektara. Za preostalu trećinu potrebno mu je i Kokanovićevo zemljište.

Na kraju teksta nemački autor citira lokalnu novinarku Vanju Bojinović koja zagovara rudnik i tvrdi da to čini većina Lozničana, kao i direktora predstavništva nemačke Fondacije Konrad Adenauer koji opisuje do sada nepoznat spoj levičara, liberala i desničara na protestima.

„Spor oko rudnika litijuma u dolini Jadra nije ni izdaleka rešen“, zaključuje autor Andreas Mim u reportaži objavljenoj u Frankfurter algemajne cajtungu.