Zatvori u Turskoj su pretrpani nakon pokušaja državnog udara 2016. i talasa hapšenja koji je usledio. U takvim zatvorima, sa tesnim hodnicima i ćelijama, rizik od zaraze koronom posebno je veliki.

Turska vlada reagovala je na to prošle godine zakonom o amnestiji, koji je omogućio prevremeno puštanje na slobodu oko 90.000 zatvorenika. I dok su u pritvoru ostali brojni novinari, pripadnici opozicije ili zatvorenici narušenog zdravlja, od amnestije su profitirali ljudi poput ozloglašenog mafijaškog bosa Alatina Čakidžija – on je ponovno na slobodi od aprila prošle godine.

Krajem prošlog meseca na slobodu je pušten i Kursad Jilmaz, još jedna ikona turskog podzemlja. Jilmaz je osuđen na 66 godina zatvora zbog ubistva, osnivanja zločinačke organizacije i podsticanja na ubistvo gradonačelnika.

Međutim, nakon podnošenja jednog zahteva za ponovno pokretanje suđenja, iznenađujuće je pušten na slobodu i to nakon 17 godina zatvora.

Dvojicu kriminalaca ne spaja samo dugi krivični dosije već i činjenica da obojica potiču iz desničarskog ekstremističkog miljea. Oni su takozvani „Sivi vukovi“. Brutalnim nasilničkim aktima, podmetanjem bombi i ubistvima, grupa je širila strah i teror, posebno sedamdesetih.

Povratak podzemlja na površinu

Nakon puštanja na slobodu, Čakidži je posetio šefa ultranacionalističke stranke MHP Devleta Bahčelija. Erdoganov manji partner u vlasti politički je blizak „Sivim vukovima“. Nakon sastanka, mafijaški bos je odmah na zub uzeo opoziciju.

U nekoliko pisama, koje je objavio na društvenim mrežama, on je ocrnio predsednika kemalisatičke stranke Kemala Kiličdaroglua, jer se ovaj usudio da iznese kritike zbog njegovog puštanja na slobodu. U pismu je turski mafijaš bez ustručavanja zapretio vođi opozicije da će ga „nabiti na kolac“.

Kursad Jilmaz se nakon puštanja na slobodu takođe sastao sa šefom MHP – što je partija ovekovečila fotografijom objavljenom na Tviteru.

Blizina politike i podzemlja mnoge Turke podseća na mračno poglavlje devedesetih, kada se pretpostavljalo da postoji sprega između visokih funkcionera i podzemlja. Politička ubistva ili slučajevi u kojima su ljudi jednostavno nestajali bili su, kako se pretpostavljalo, posledica delovanja zločinačkih organizacija. One su, poput države u državi, mogle nesmetano da rade.

Sada se sve više govorka da mafija opet pomaže vlastima. Konačno, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sve više gubi podršku naroda, što urušava njegovu bazu moći.

„Današnja vlada pokušava da isproba nove metode kako bi spasila svoje pozicije i održala se na vlasti“, pretpostavlja Fikri Saglar, bivši član opozicione kemalističke stranke i stručnjak za organizovani kriminal. „To je metoda zastrašivanja – posebno ljudi koji su uključeni u izborni proces.“

Sumnjivi poslovi?

Novinar i stručnjak za mafiju Tolga Sardan s portala T24 veruje da je povratak mafije vezan za skrivene tokove novca. S druge strane, on smatra nerealnim da će mafijaški bosovi sa paravojnim snagama ovladati ulicama. Čakidži i Jilmaz „trenutno se organizuju kako bi deo finansijskih sredstava nepoznatog porekla, koja kruže posebno u Istanbulu, doveli pod kontrolu“, rekao je Sardan.

Na lokalnim izborima pre dve godine Erdoganova vladajuća AKP izgubila je od opozicije važne metropole poput Istanbula – a s njom i gradsku blagajnu punu novca.

„Procenjuje se da oko deset milijardi dolara godišnje cirkuliše Istanbulom“, kaže Sardan. To je novac koji predsedniku hitno treba da nahrani svoj nepotistički sistem. „Ove svote novca, što je prirodno, privlače organizovani kriminal“, dodaje novinar.

Insajder otkriva mahinacije

U prošlosti su se i mafijaškom kumu Sedatu Pekeru pripisivale bliske veze s vladom. Ali kako bi izbegao nalog za hapšenje, on je pobegao u Dubai.

Otuda ovaj prognani mafijaš mesecima uznemirava tursku vladu otkrićima koja iznosi na Jutjubu, tvrdeći da vlasti i mafija udružuju snage. Peker je naciljao nacionalističkog ministra unutrašnjih poslova tvrdeći da mu je taj čovek ranije dojavljivao podatke iz istraga, a zauzvrat je Peker pogurao njegovu karijeru.

Ako je verovati optužbama Sedata Pekera, postoji zlokobna sprega između politike i turske mafije: ne samo od momenta oslobađanja dvojice bosova iz zatvora. Osim ministra unutrašnjih poslova, Peker je imenovao brojne druge poznate političare i osobe bliske vlasti koji su navodno umešani u kriminalne radnje.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu