Prva i brza reakcija na napad Hamasa na Izrael i masakr nad civilima došla je sa Univerziteta u Mostaru, u obliku izraelske zastave na fasadi i saopštenja:

„Univerzitet u Mostaru pruža punu podršku svojim akademskim partnerima u Izraelu i osuđuje teroristički napad protiv Države Izrael i njenih građana“.

Svoj pogled za DW izneo je akademik Slavo Kukić koji ocenjuje kako BiH nije iznela sopstveni stav o onome što se događa u svetu.

„Jedni bezpogovorno slede političku logiku Zapada, drugi Moskve, treći su na fonu politike i postupanja ´braće´ po veri. Tek jedan uski sloj, prvenstveno iz intelektualnih redova, pokušava na svetska previranja da gleda iz ljudske, humanističke, perspektive posledica koje ona proizvode u odnosu na čoveka, na običan svet“, kaže akademik Kukić za DW.

„Preskup ceh i krvavi računi ispostavljaju se onima koji su u svemu tome ni krivi ni dužni - narodu izraelskom i palestinskom“, zaključuje akademik Kukić.

Grad pun ljudi iz celog sveta

A u gradu, kaldrma skoro da se i ne vidi od mnoštva turista koji se tiskaju starim jezgrom Mostara. Prepoznatljive grupe turista iz Kine, Turske, arapskih zemalja ... ceo svet u kosmopolitskom gradu. Desetine autobusa dovoze hodočasnike iz celog sveta koji posećuju Međugorje,  Crkva sv. Petra i Pavla neizostavna je destinacija za izlet.

Svi oni oprezno prelaze preko glatkog kamena na Starom mostu, simbolu ovog grada pod UNESCO-vom zaštitom - i žele da snime svaki, skoro nestvarni trenutak pogleda u ambis zelene lepotice, kako Mostarci od milja nazivaju reku Neretvu. Pritom fotografišu i zastave na Starom mostu.

Četvrtog dana posle napada terorista Hamasa na Izrael, u utorak 10. oktobra, to je bila palestinska zastava duga deset metara.  Mada u Mostaru nema palestinske zajednice.

Postavili su je na kratko aktivisti sa Starog mosta. Prehodno su to učinili  i na brdu i izletištu Fortica iznad istočnog dela Mostara, slikali se i krenuli dalje. Mostarski skakači izveli su i počasni skok sa Starog mosta. Lorens Listo, predsednik Kluba skakača u vodu 'Mostari' za DW kaže kako je to bio „gest i apel za mir“. 

„To nije podrška Hamasu i onome što se dogodilo u Izraelu. Saosećamo s civilima i stradanjima kojima su godinama izloženi, ali i zbog zla što će im se tek dogoditi“, pojašnjava Listo i dodaje - „To je i poruka kako osveta nad civilima nije put rešenja sukoba. Sa Starog mosta želimo uvek slati poruke mira“.

Podrška s isticanjem palestinske zastave mogla se videti i u pojedinim ugostiteljskim objektima u istočnom delu Mostara. Pitali smo ljude šta misle o tome.

„Nemojte me pitati o politici, to me ne zanima. Uvek se vešaju svakakve zastave sa Starog, pa nikom ništa", nezainteresovano odgovara konobar iz kafića u blizini simbola Mostara na pitanje šta misli o palestinskoj zastavi na Starom mostu.

„Šta mi imamo s tim? Pišu o zastavama samo da ne bi govorili o skupoći, penzijama i platama. Šuplje priče...“, dobacuje jedan od retkih domaćih gostiju. Po njemu, „novinari su krivi za sve jer 'pumpaju' svaku situaciju“.

Iz reke ljudi u prolazu odgovara posetitilac iz Osijeka, koji nije video da je zastava bila postavljena „Palestinska zastava? Sa Starog mosta? Ne verujem“,

Božović: „Projektovane frustracije“

O „inat ratu zastavama“, za DW govori i dugogodišnji novinar Igor Božović. Ni on ne veruje u iskreno sasećanje sa žrtvama jer, kako kaže, niko u BiH nije vezao državnu zastavu za bliskoistočne.

„Stoga ne verujem da se iko u BiH poistovetio sa stradanjima ljudi na istoku Sredozemlja - samo su projektovane frustracije koje mi, ionako, imamo da bi se dodatno produbio jaz između stanovnika BiH“, smatra on.

Za njega je to sve „bolesni trik domaćih političara upotrebljen u dnevno političke svrhe”.

„Svi mi u BiH koji smo preživeli pakao raketiranja, logora, opsade, znamo da će, na žalost, stradati samo nedužni Izraelci i Palestinci i da nikome ne pomažemo vešanjem zastava. Možda jedino prikupljanjem humanitarne pomoći za taj prestravljeni narod koji će morati živeti zajedno, ma kako se njihovi političari dogovorili o prekidanju neprijateljstva“, zaključuje Božović.

Bitna razlika između Mostara i Širokog Brijega

Željko Milićević, bivši fotoreporter, nakon što je 'okačio fotoaparat o klin' radi u jednom preduzeću i primetio je, kaže, „mentalno i za psihu bitnu stvar“ između Mostara i Širokog Brega gdje je sada zaposlen.

„U kafiću u Mostaru prva rečenica 'brate šta je ovo, jesi li vidio, Izrael i Palestina pravo zaratili'. I uglavnom teške teme, politika, besparica, poskupljenja… U Širokom Brijegu, u jednoj firmi radim već godinu i osam meseci. S radnim kolega sam zajedno na doručku, kafi pre posla, nakon posla nekad na pivu. Za sve to vreme nitko nije spomenuo ni jednog političara, Ukrajinu, Avganistan, Bakira, Čovića i ostalu kompaniju“.

Dok je politika u Mostaru 'top', u Širokom Brijegu su to druge teme, kaže Milićević:

„Jedina društvena tema je sport, pa koliko će ko 'saliti vina', gde ima domaće teletine, krompira, drva, duvana i ima li se gde u Mostaru što udevriti (uraditi op. Ur.)“. „Populizam i lažna empatija. Nikome ne pomažemo vešanjem zastava“, zaključuje on.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.