Basma Fares al Gara je mlada nastavnica matematike, koja je ranije radila u gradu Gazi, a sada predaje u jednom šatoru u takozvanoj humanitarnoj zoni na jugozapadu Pojasa Gaze.

„Najviše problema nam zadaju klimatske prilike“, kaže ona. „U šatoru je toliko vruće da se to ne može izdržati.“ Tu je još i neizbežni pesak, kao i nedostatak higijenskih uslova.

Uprkos svemu, ona pokušava da drži nastavu. Kaže, još mnogo toga nedostaje. „Nastavni materijali, ventilatori, internet i mnoge druge stvari. Sve su to otežavajuće okolnosti“, kaže ona.

Ubijene hiljade učenika i nastavnika

U izraelskimudarima uništeno je ili teško oštećeno 85 odsto svih školskih zgrada u Pojasu Gaze. U mnogima se ne održava nastava, već su tamo smeštene raseljene osobe i oni kojima je potrebno utočište.

Učenice i učenici u šatorima su već izgubili celu godinu. Jedan od njih je Islam Mohamed Favzi Abdin (15). On je, pre početka rata i raseljavanja, sa porodicom živeo u Rafahu.

„Sanjam o tome da postanem lekar“, kaže on. „I učim da bih mogao da ostvariti svoj san.“

U osmom razredu Mohamed je bio najbolji učenik u svojoj školi. I on je, za razliku od hiljada drugih učenika i nastavnika – još uvek živ.

Manjak mesta u improvizovanim školama

Pre rata u Pojasu Gaze postojao je funkcionalan školski sistem i bilo je oko 625.000 učenika. Čak 98 odsto stanovništva zna da čita i piše.

Sada samo mali broj dece može pohađati improvizovane škole. Zahvaljujući pomoći UNICEF-a, stvoreni su uslovi za školovanje oko 30.000 učenika.

Mohamed je srećan što je dobio mesto u školi. No, on oseća nemir i neizvesnost, jer se boji onoga što dolazi.

„Pitam se kada će se rat završiti. I teško mi pada gubitak rođaka i dragih ljudi. Mesto na kome sada živim nije moj dom.“

Učiteljici Basmi al Gari teško je da se pripremi za nastavu, jer se suočava sa skoro potpunim nedostatkom nastavnog materijala, kao što su udžbenici ili papir. Čak ni internet ne funkcioniše uvek.

„Ali, hvala Bogu, nastava sada počinje. Povećali smo broj redovnih časova i predajemo čitav palestinski nastavni plan“, kaže ipak ona.

Basma se nada da će njeni učenici jednog dana postati lekari, advokati ili učitelji. Nada se da će oni nekada biti u stanju da učine nešto dobro za društvo.

Pitanje je samo, za koje društvo? Jer Gaza je u ruševinama, a kraj rata se ne nazire.