Da li Bašar el Asad ostaje na vlasti ili će morati da ode? Ni tokom večernjeg sastanka na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, Barak Obama i Vladimir Putin se, kao što se moglo i očekivati, nisu dogovorili o budućoj ulozi sirijskog diktatora.

Prednost diplomatiji

Ipak, američki i ruski predsednik slažu se u jednom: krvavi rat u Siriji koji traje već četiri godine, trebalo bi da bude rešen diplomatskim putem, a ne vojnom silom i nasiljem. Obe strane ocenile su da su susret i razgovori bili – konstruktivni.

To se baš i nije moglo očekivati nakon konfrontirajućeg verbalnog duela pred Generalnom skupštinom UN. Od ranog jutra, nakon što su američki predsednik Obama, a potom i ruski predsednik Putin izašli za govornicu, sve se svelo na jedno pitanje: sa ili bez Asada?

Konfrontacija, a ne kooperacija

Kao verzirani igrači pokera, obojica predsednika slali su signale da su odlučni i snažni. „Njujork tajms“ je ocenio da su i jedan i drugi neuvijeno i otvoreno izrazili svoja mišljenja. No i pored toga, vrata za diplomatsko rešenje konflikta u Siriji ostala su odškrinuta, jer ni Putin ni Obama nisu u potpunosti odali karte koje imaju u rukama. „Obama je definitivno izneo svoj stav da želi da udalji sirijskog diktatora Asada sa vlasti“, kaže Paul Švarc iz Centra za strateške studije.

Nakon kršenja ljudskih prava „sirijskog tiranina“ Asada, kako je to ocenio Obama, nije više moguć povratak na status kvo od pre rata. Ali američki predsednik bi, u najmanju ruku mogao da bude spreman da toleriše ostanak Asada u prelaznom periodu. To se može zaključiti iz rečenice koju svi citiraju: „Realnost ponekad diktira bolne kompromise, ali realnost diktira i prelaznu fazu udaljavanja od Asada“. To je proteklih dana dao naslutiti i šef američke diplomatije Džon keri, čime je verovatno pripremio teren za mogući zaokret američkog stava. „Amerikanci time poručuju da bi Asad sada mogao da bude deo pregovaračkog procesa“, procena je i Malvina Kalba, eksperta za Rusiju iz trusta mozgova „Brukings institušn“. „Ali Asad u jednom trenutku ipak mora da ode s vlasti“, siguran je Kalb.

Putinov frontalni napad

Ruski predsednik je u svom govoru držao stranu Asadu, ocenjujući da je bila ogromnom greška odustati od Asada i njegovih vojnih snaga u borbi protiv terorističke organizacije „Islamska država“. A onda je Putin prešao na stvar rekavši da su, iz njegovog ugla, intervencije Zapada u Libiji i Iraku dovele do sadašnjeg haosa koji vlada u te dve države. To ne bi smelo da se ponovi i u Siriji, rekao je Putin na kraju dela svog govora posvećenog toj zemlji, zatraživši sveobuhvatnu podršku Asadovoj vladi.

Asadovo ime Putin nije pominjao. „Gledajući sa strane, tu bi moglo biti izvesnog prostora za kompromise“, smatra Paul Šbarc. Ali Putinova fundamentalna kritika američke politike na Bliskom istoku otežava Obami da Rusima previše izađe u susret. „Putinov konstruktivan potez bio je u najmanju ruku poziv na formiranje međunarodne koalicije u borbi protiv 'Islamske države', u kojoj bi i SAD mogle da imaju svoju ulogu“, kaže Švarc.

Ujedinjeni protiv IS?

Oba predsednika u svojim govorima gotovo da su demonizirali „Islamsku državu“. Obama je u tom kontekstu, govorio o „apokaliptičnoj“ pretnji, a Putin je ukazao na nekoliko stotina ruskih boraca te terorističke organizacije koji će, prilikom povratka, predstavljaju veliki rizik po bezbednost. „Mislim da će Putin i Obama u borbi protiv 'Islamske države' pronaći put jedan ka drugom“, smatra Paul Šbarc ukazujući na Obaminu ponudu za razgovore Rusiji i Iranu.

Eksperti smatraju da on nije imao izbora: „Putin je, diplomatski gledano, povukao veoma pametan i efikasan potez“, smatra Malvin Kalb. „Ruskog predsednika niko više ne može da zaobiđe kada je u pitanju rešavanje konflikta na Bliskom istoku“, zaključuje Kalb i ukazuje na „začuđujuće pokazivanje vojne opreme i oružja, sveže otpremljenog za Siriju“.

Nema otopljavanja odnosa po pitanju Ukrajine

Obama u svom govoru nije dao do znanja da bi rusku konstruktivnu saradnju po pitanju Sirije mogao da nagradi smanjivanjem sankcija Rusiji zbog odnosa prema Ukrajini. Ekspert za Rusiju Metju Rojanski iz vašingtonskog „Vilson-centra“ veruje da „ni Putin niti bilo ko drugi nema iluziju da bi to moglo da dovede do ukidanja sankcija Rusiji“. I Švarc smatra da se zbog Sirije ništa neće promeniti kada je reč o sankcijama Moskvi, jer „SAD jednostavno ne mogu mirno da gledaju kako Rusija nesmetano krši međunarodno pravo“.

Ipak, mnogi posmatrači veruju da Putinova njujorška inicijativa u pogledu Sirije ne dolazi slučajno, pogotovo ne sada, na vrhuncu krize sa izbeglicama. „Deo ruske strategije jeste da oslabi sankcije EU protiv Rusije, na taj način što će Putin reći: 'Imam rešenje za krizu sa izbjeglicama'“, kaže Paul Švarc i zaključuje: „Za Evropsku uniju nije više najveća bezbednosna pretnja ruska intervencija u Ukrajini, već izbeglička kriza“.