„Sada tek počinje težak posao“, izjavio je Mišel Barnije, šef delegacije Evropske unije u pregovorima o izlasku Velike Britanije iz zajednice država (fotografija gore levo sa britanskim pregovaračem Dejvidom Dejvisom). Istovremeno, taj francuski političar nije propustio da kritikuje Britance zbog odugovlačenja pregovora. „Oni nisu dobro pripremljeni. U Londonu očigledno nisu svesni koliko je ovo hitno“, rekao je Barnije i dodao: „Sat otkucava“. Iako deluje da je 29. mart 2019, datum kada bi Britanija želela da izađe iz EU – deluje kao daleki datum u budućnosti, ostaje činjenica da – kako bi sve proteklo kako treba – pregovori moraju da budu okončani najkasnije do oktobra sledeće godine.

Kao prve teme na pregovaračkom stolu naći će se prava građana nakon „bregzita“ – kako građana Velike Britanije u Evropskoj uniji, tako i građana EU na Ostrvu. Dalje su na redu finansijske obaveze Velike Britanije prema Briselu, a nakon toga i pitanje granice između Severne Irske i Irske. Tek nakon tih spornih pitanja na red dolazi za Britance najvažnije pitanje: sporazum o slobodnoj trgovini.

Nejasna situacija u Londonu – Mejova oslabljena

Pregovore otežava nestabilna politička atmosfera u Velikoj Britaniji. Nakon izbora u junu, premijerka Tereza Mej je oslabljena, što nije baš najpovoljniji preduslov za stabilne pregovore. Umesto da iz izbora izađe osnažena za pregovore, Mejova sada zavisi od jedne male severnoirske stranke, čiji interesi kada je „bregzit“ u pitanju, nisu uvek identični s interesima Londona. U Briselu mnogima ne godi britansko odbijanje da ispunjavaju finansijske obaveze prema EU. „Prvi test pregovora biće da prihvate da plate račun“, izjavio je jedan neimenovani diplomate Evropske unije. Drugi kamen spoticanja jeste pitanje prava tri miliona građana EU koji trenutno žive u Velikoj Britaniji. I Barnije i predstavnik Evropskog parlamenta u pregovorima Gaj Verhofštat, predloge britanske strane okarakterisali su kao nepotpune. Krajnji cilj Brisela jeste da građani zadrže ista prava koja su i sada zagarantovana pravilima Evropske unije. U Velikoj Britaniji se sve glasnije govori o tzv. „mekom bregzitu“ – na rate, s prelaznim rokom od nekoliko godina.

Banke se već sele

Taj aspekat je važan i britanskoj privredi koja zavisi od stranih radnika. I upravo su britanski preduzetnici ti koje muče najveće glavobolje kada je u pitanju „bregzit“. Britanska industrijska i trgovinska komora (BICC) strahuje da bi ekonomski rast mogao da pretrpi veliku štetu ukoliko uskoro ne bude bilo jasno kojom brzinom teku pregovori. Najvažniji britanski sektor – finansije – već sada oseća posledice. Mnogi finansijski instituti već su počeli da se sele u neke od 27 zemalja Evropske unije. Glavni razlog je to da će, nakon „bregzita“, sve te banke morati da traže licencu za obavljanje poslova u EU, a selidbom se taj problem rešava. „Mnogo se priča, a ništa ne događa“, nezadovoljan je Džejms Bedrik, šef britanskog ogranka američke banke Citigroup. Rezultat tog nezadovoljstva jeste da se i njegova banka krajem avgusta seli na kopno.

am/nk (Reuters)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android