Herbertu Rojlu je uspelo da iznenadi nemačku javnost. Ministar unutrašnjih poslova Severna Rajna Vestfalija najavio je da će policija te nemačke savezne pokrajine ubuduće u saopštenjima za medije objavljivati nacionalnost svih osumnjičenih. Uredba o štampi i odnosima s javnošću policije te pokrajine trenutno je u procesu obrade. Prema novim izmenama, policija bi javno trebalo da objavljuje i državljanstvo nemačkih građana, kao i onih sa dva ili više pasoša. Naravno, ukoliko policija ima bezbednosne podatke, poput lične karte ili pasoša. Do sada nije postojala obaveza da policija javno imenuje državljanstvo osumnjičenih i izmena te Uredbe to bi mogla da promeni.

Rojl je tu odluku obrazložio željom da se spreči ciljano širenje dezinformacija. Protiv dezinformacija i populističkih manipulacija trebalo bi se boriti otvorenošću i transparenošću, tvrdi on.

Sada se u nemačkoj javnosti raspravlja o smislenosti odluke te savezne pokrajine, kao i o tome može li ona da posluži kao primer drugim pokrajinama.

Reakcije su podeljene. Neke pokrajine podsećaju na nemački Novinarski kodeks koji se mora poštovati. Tamo je jasno napisano da pripadnost etničkim, verskim ili drugim manjinama po pravilu ne sme javno da se objavljuje, osim ako ne postoji legitimni javni interes. To je slučaj s posebno teškim zločinima, poput ubistava ili terorizma.

U nemačkim pokrajinama Berlin, Bremen, Porajnje Palatinat, Hesen ili Baden-Virtemberg, policija će nastaviti da se pridržava upravo tih principa u svom radu sa medijima i javnošću. Ni u Donjoj Saksoniji ne vidi razlog da menjaju Uredbu. Tamošnji ministar unutrašnjih poslova Boris Pistorius (SPD) izjavio je za radio Dojčlandfunk: „Ukoliko je to relevantno za utvrđivanje činjenica i za javnost, policija Donje Saksonije već sada objavljuje državljanstvo osumnjičenih."

Vlada Bavarske želi prvo da sačeka kako bi videla kakvo će biti iskustvo Severne Rajne Vestfalije. Sindikat policije (GdP) takođe je reaguje uzdržano.

Novinari da odluče sami

Plan Severne Rajne Vestfalije, s druge strane, dobija podršku Nemačkog saveta za štampu. Ta novinarska organizacija pozdravila je taj plan, ali se osvrnula i na novinarsku nezavisnost: „Da li je nacionalnost zaista relevantna za izveštavanje, to pažljivo moraju da razmotre i o tome da odluče redakcije. A one moraju da poštuju etičke standarde", rekao je Folker Štenej iz Nemačkog Saveta za štampu. „O tome ne može i ne sme da odlučuje nijedno upravno telo", dodaje on. Nemačko udruženje novinara (DJV) takođe je naglasilo da novinari moraju donositi odluke samostalno i one će se razlikovati od slučaja do slučaja.

Činjenica je da je želja javnosti da zna informacije o poreklu ili nacionalnosti navodnih počinilaca veća, što je teži počinjeni zločin. Od eskalacije nasilja u novogodišnjoj noći u Kelnu 2015. godine interesovanje za te informacije veoma je poraslo. Tada je više od 600 žena bilo žrtva seksualnih napada. Policija je s dosta oklevanja objavila poreklo osumnjičenih iz Severne Afrike – i zbog toga bila na meti kritika.

Mnogi građani bili su zapanjeni ili su reagovali s nerazumevanjem. Organi bezbednosti otada češće objavljuju informacije o mogućim počiniocima. Jedan od razloga je i što se informacije brže šire društvenim mrežama.

Podaci DNK analize – javni?

Ova nova događanja uklapaju se u predlog zakona saveznog Ministarstva pravde prema kojem bi policija putem DNK-tragova mogla da otkriva boju kože, kose, očiju, kao i starost odbeglog počinioca. Prema prethodnom zakonodavstvu DNK-testom moguće je bilo samo otkrivanje pola. Pored toga, istražioci sada mogu da urade i takozvanu uporednu DNK-analizu. To znači da ukoliko policajci na mestu zločina otkriju DNK-trag poput kose, peruti ili kapi krvi, mogu ga uporediti u policijskoj bazi podataka s podacima već zabeleženih počinilaca.

Prema novom nacrtu zakona analiza „bio-geografskog porekla" osumnjičenog prestupnika trebalo bi i dalje da bude zabranjena. Zaista jeste moguće DNK-testom utvrditi „geografsko poreklo" nepoznate osobe, ali metoda je kontroverzna i često netačna.

Vođa Sindikata policije Malhov pretpostavlja da policija s takvim podacima postupa odgovorno. „Ako policija, na primer, ima saznanja o karakteristikama mogućeg počinioca koje nisu često zastupljene u Severnoj Nemačkoj i ne objavi ih, policija se nalazi pod istim pritiskom. Ali to ne znači da o tome mora javno da govori", rekao je Malhov za DW.

Poreklo je nebitan faktor u kriminalistici

Policijski sociolog Rafael Ber sa Hamburškog univerziteta primenjenih nauka smatra da su informacije o poreklu i državljanstvu osumnjičenih osoba ipak precenjene. On upozorava na stigmatizaciju i stereotipe, i navodi da su nacionalnost ili etničko poreklo slabi faktori u oblasti opšteg kriminala. „To uopšte ne objašnjava mnogo", tvrdi Ber u razgovoru za DW.

„Većina zločina počinjenih od strane takozvanih migranata biće počinjena obično šest meseci nakon što su ovde", rekao je Ber. Uglavnom se može pretpostaviti da prekršioci koji imaju migrantsko poreklo toliko dugo žive u Nemačkoj da već znaju nemačke standarde, dodaje on i zaključuje: „A onda je migraciona pozadina, odnosno etnička pozadina obično samo delić mozaika u ukupnoj strukturi".

Ali pokrajinske vlade i stranke vladajuće koalicije na saveznom nivou – Demohrišćani i Socijaldemokrate, smatraju da su prisiljeni da pokazuju svoje mišiće kako bi sa svog stajališta dokazale da je pravna država sposobna za odbranu. Jer – 1. septembra se održavaju izbori u Brandenburgu i Saksoniji, a 27. oktobra odlučuje Tiringen. U sve tri pokrajine stranka Alternativa za Nemačku (AfD) beleži rast. Desni populisti postižu bodove kod svojih birača, posebno zbog stalnog upozoravanja na „kriminalne migrante".

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android