Evropska komisija predstavila je Izveštaj o napretku BiH u kojem se navodi da je potrebno da se ispune uslove iz Mape puta, a to u praksi znači sprovođenje presude “Sejdić – Finci” te uspostavljanje mehanizma koordinacije na nivou BiH kako bi zemlja jednim glasom nastupala u procesu pridruživanja. Šef Delegacije Evropske unije (EU) u BiH i specijalni predstavnik EU u Bosni i Hercegovini Peter Sorensen kaže da EU želi da vidi saglasnost političkih partija u BiH u ovom procesu: „Što se tiče BiH u junu su politički lideri potpisali Mapu puta i to je put napred i poznato je šta treba da se uradi“.

Nema dogovora među entitetima

BiH još mnogo treba da uradi, ali je ovim Izveštajem o napretku stavljena na samo začelje zemalja regiona kada je u pitanju proces pridruženja. Ostvaren je gotovo nikakav napredak, a jedini pomak jeste formiranje Saveta ministara i donošenje Zakona o popisu stanovištva. Predsednik RS Milorad Dodik svestan je negativne ocene u izveštaju: „Mi mislimo da je naš problem u tome što nemamo adrese za koordinaciju u Federaciji BiH i one koji mogu da iznesu dogovoreno i koji mogu da budu tačka dogovora o tim važnim evropskim pitanjima. Tu adresu nemamo u Federaciji.“

Interesantno je kako EU gleda na svoju ulogu u ovim procesima, jer iako je njeno prisustvo u BiH, nesporno u poslednjih 20 godina, u raznim formama, Sorensen kaže da EU ne snosi nimalo odgovornosti u tom smislu:„ EU je napisala Izveštaj. Prema tome, to je odgovornost EU. Delovanje koje se u Izveštaju opisuje jeste odgovornost domaćih političara. U Izveštaju se opisuje situacija u zemlji koja želi da se pridruži EU, a odgovornost za napredovanje tog procesa leži u potpunosti na domaćim političarima“.

“Licemerstvo međunarodne zajednice”

Međutim, ne slažu se svi sa takvom ocenom. Tačno je, kaže profesor na Univerzitetu u Banjaluci Mladen Mirosavljević, da su domaći političari najodgovorniji za ovakvo stanje, ali politika međunarodne zajednice u BiH, u najmanju ruku je licemerna: „I te kako postoji odgovornost i EU i međunarodne zajednice kada je riječ o stanju u BiH. Imali smo prilike da vidimo u nekim ranijim periodima da ukoliko želi, međunarodna zajednica može da bude i te kako efikasna, kada je riječ o rješavanju problema u BiH, što nam govori da ona nije zainteresovana za BiH“.

Izgubljen interes?

Da BiH nije prioritet slaže se i politički analitičar iz Banjaluke, Svjetlana Marković, ali tvrdi da EU više ne želi da vrši pritiske: “Imaju prečih problema sa kojim će se baviti nego sa slučajem BiH. Njima se i ne žuri kada je riječ o evropskom putu BiH“.

Ukoliko se i ispune ova dva uslova, slučaj “Sejdić-Finci” i mehanizam koordinacije, na snagu stupa Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a na osnovu toga BiH će moći da podnese kredibilnu molbu za početak pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji.

Ipak u narednih nekoliko godina, ukoliko govorimo o punopravnom članstvu, BiH će morati da radi na čitavom spletu pitanja iz oblasti reforme pravosuđa, ekonomije te sprečavanju korupcije i organizovanog kriminala, ali i sprečavanju političkog uticaja na medije.

Autor: Dragan Maksimović

Odg. urednica: Ivana Ivanović