Rusi su uvek dobro igrali šah. To su dokazali i kada su odredili ko će zastupati njihovu zemlju u maju na takmičenju za Pesmu Evrovizije u glavnom gradu Ukrajine. Bukvalno u poslednjem minutu, pred istek predviđenog roka, poludržavna televizijska stanica Pervi kanal saopštila je da će 27-godišnja Julija Samoilova u Kijevu pevati „Flame is Burning“. Julija je lepa mlada žena sa dugom plavom kosom i širokim osmehom. I od detinjstva je u invalidskim kolicima.

Zviždanje takvoj pevačici bi bilo cinično i neprihvatljivo, sve i ako se zvižduci ne budu odnosili na nju, nego na njenu zemlju. Kao što 2014. u Kopenhagenu nisu izviždane bliznakinje Tolmaševe, već jedan homofobni zakon koji je neposredno pred održavanje Evrovizije donet u Rusiji. A pojedini zvižduci koji su mogli da se čuju 2015. u Beču, nisu bili namenjeni Polini Gagarini i njenom moćnom glasu, već agresivnoj ruskoj politici prema Ukrajini. Godinu dana kasnije, svi su mislili da je evrovizijska publika prestala da kažnjava Rusiju. Sergej Lazarev je sa svojim perfektnim 3D-spektaklom nastupio u Stokholmu kao jedan od velikih favorita. A onda se desilo nešto neočekivano. Senzacija.

Politička odluka

Simpatije mnogih nacionalnih žirija i TV-gledalaca su bile na strani krimske Tatarke Džamale iz Ukrajine. Svojom potresnom pesmom o tragičnoj sudbini njenog naroda ona verovatno nije mislila samo na krimske Tatare koje je sovjetska tajna služba NKVD 1944. deportovala iz njihove domovine. Bile su očite i paralele sa aneksijom Krima i ruskom podrškom separatistima na Istoku Ukrajine. Džamala je pobedila i omogućila održavanje takmičenja u Ukrajini.

Bila je to politička odluka, žalili su se mnogi u Rusiji. Pri tome je pobeda Ukrajinke bila potpuno zaslužena. Posle toga su u Moskvi postajali sve glasniji oni koji su tražili da se održavanje Izbora za pesmu Evrovizije u Kijevu – bojkotuje. Najglasniji su bili prošle nedelje. Odgovorni u Rusiji su računali s tim da ruski pevač ili pevačica u Kjevu ne bi bili baš dobrodošli. Mnogi su već očekivali da će Moskva da odustane od učešća. A onda, u nedelju kasno uveče, došlo je iznenađenje: Julija Samoilova, finalistkinja Iks-faktora iz 2013, zastupaće Rusiju na Evroviziji 2017. u Kijevu. Pre toga se nije razgovaralo o njoj kao učesnici, a transparentno nacionalno predtakmičenje nije bap ruski specijalitet.

Sada je Ukrajina na potezu

Ovo nije prvi put da na Izboru za pesmu Evrovizije učestvuje hendikepirana umetnica. Pre dve godine je u Beču nastupala Poljakinja Monika Kušinska. Ona je na bini bila u invalidskim kolicima, stigla je do finala, i završila na 23. mestu (bolja još od Nemica An-Sofi koja je bila poslednja). Slepa Dijana Gurtskaja, koja sada živi u Rusiji, pevala je 2008. u Beogradu za Gruziju i u finalu bila jedanaesta. Samo što je ona imala mnogo snažniji glas i bolju pesmu nego Julija Samoilova. To se prilikom vrednovanja ruske pesme ove godine u Kijevu ne sme zaboraviti. Jer, muzika je i prvom planu na ovom takmičenju.

Ako do toga dođe. Nadležna ukrajinska tajna služba proverava da li će Ruskinji izidati dozvolu za ulazak u Ukrajinu: Julija Samoilova je 2015. nastupila na Krimu, To bi moglo da znači da je indirektno podržala aneksiju Krima i tako povredila ukrajinske odredbe o ulasku u zemlju, rečeno je u Kijevu. Zabrana učešća jednoj učesnici Evrovizije bi bio veliki skandal i novum na tom takmičenju. On bi naneo štetu imidžu Ukrajine u Evropi, već narušenom time što reforme zapinju a u slučaju Evrovizije su pripreme obeležene sramotnim propustima.

Takvu zabranu Evropska radiodifuzna unija ne bi mogla da prihvati. Zato bi Ukrajini bilo bolje da ne zabrani pevačici ulaz. Sve drugo bi bio dobrodošao povod za zle duhove u Rusiji i drugde da upiru prstom u Ukrajinu. Kijev bi trebalo da sačuva hladnu glavu i muzici da prednost. To bi bio dobar šahovski potez.