Tomislav Nikolić od sebe pokušava da napravi Vuka Draškovića, a od predsednika Srbije Borisa Tadića Slobodana Miloševića, ocenjuje za Dojče vele dr. Neven Cvetićanin, iz Instituta društvenih nauka. Nikolić nije Drašković, kao što ni Tadić nije Milošević, kaže Cvetićanin, i to je taktika od koje će naprednjaci i Nikolić imati više štete nego koristi: „Mislim da ovaj način borbe, u situaciji kada je do izbora ostalo faktički manje od godinu dana, ili najviše godinu dana, može biti kontraproduktivan. Takođe, moje mišljenje je da sam način štrajka glađu i žeđu ne šalje dobru poruku za nekoga ko misli da preuzme vlast. Naprosto, to za mene nije državnički čin“.

Neobičan vid protesta

U ovoj situaciji ovo je krajnje neuobičajen način za izražavanje nezadovoljstva, kaže za Dojče vele politički analitičar i bivši ambasador u Nemačkoj Ognjen Pribićević. Sada je praktično nevažno da li će se izbori održati nekoliko meseci ranije ili kasnije, smatra Pribićević. Sa druge strane, može biti veoma opasno ukoliko ovakva vrsta protesta uđe u politički život, i da neka buduća opozicija štrajkom glađu i žeđu zahteva nove izbore, kaže Pribićević: „A osnovni postulat jeste da je ovo demokratski sistem, nije to nikakav režim, nego demokratska vlada izabrana na izborima. Ona sada ulazi u svoju završnu fazu, i građani će na izborima pokazati šta misle o njoj, da li je dobra ili loša. Ali, uopšte nije upitno da li će tih izbora biti. Zato mislim da je to zapravo glavno iznenađenje da se na jedan ovakav, drastičan način, pokušava postići nešto što samo po sebi dolazi“.

Šta i koliko može DS?

Neven Cvetićanin smatra da sve što Demokratska stranka (DS) može da ponudi kao odgovor na zahteve naprednjaka jeste da se datum izbora veže za trenutak dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU: „Meni se čini da DS u ovom trenutku ne može više od toga. Jer, niko ne može da zna kada će da nastupi taj trenutak dobijanja statusa kandidata. A raspisivanje izbora pre toga bi bilo kontraproduktivno samoj Demokratskoj stranci, jer bi ona onda zapravo neki svoj minuli rad prepustila u ruke Tomislavu Nikoliću“.

Siromašne političke ideje

Potez Tomislava Nikolića takođe govori o nedostatku ideja kod opozicije, napominje Cvetićanin. Jer, ukoliko vam je jedina ideja da ne uzimate hranu i vodu, onda to govori o tome da su vam političke ideje i politički programi vrlo oskudni, primećuje Cvetićanin. Ognjen Pribićević smatra da neki prostor za dogovor i kompromis ipak postoji. Pošto se obe strane zalažu za Evropsku uniju, tu bi i trebalo tražiti neke tačke dogovora, zaključuje Pribićević.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednica: I. Ivanović