DW: U kojoj meri je postupak Milice Škiljević u skladu sa pravilima RYCO?

Đuro Blanuša: Milica Škiljević, kao predstavnik mladih Srbije u Upravnom odboru Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO), na tu poziciju bila je imenovana još novembra 2016. i praktično je ušla u treću godinu svog mandata. Ona je osoba koja je dala ogroman doprinos i kao ličnost i kao profesionalac, i apsolutno je bila posvećena ideji pomirenja i saradnje mladih na Zapadnom Balkanu.

Milica Škiljević je potvrdila svoje učešće na sastanku koji je trebalo da bude održan 13. marta u Prištini, međutim, odlukom Vlade Srbije ona je razrešena funkcije predstavnika mladih u tom regionalnom telu. Vlada Srbije je imenovala Milicu Škiljević kao omladinskog predstavnika, ali i Ministra omladine i sporta Vanju Udovičića kao zvanične predstavnike u tom telu, a sve u skladu sa Statutom RYCO. Ministar Udovičić je, dakle, imenovan kao predstavnik Vlade, dok je Milica Škiljević  trebalo da predstavlja „glas mladih“.

RYCO ima specifičan, mogu reći i vrlo avangardan način i princip donošenja odluka – pored šest ministara ili drugih nadležnih za pitanja mladih iz svake Ugovorne strane, u procesima donošenja odluka, i to na ravnopravnim osnovama, učestvuje i po jedan predstavnik mladih iz tih 6 Ugovornih strana. Milica je potvrdila učešće na sastanku zakazanom u zgradi parlamenta u Prištini, ali je zvanični Beograd procenio da ovim nisu poštovana pravila o neutralnosti mesta održavanja sastanka, od strane organizatora i predsedavajućeg RYCO. S tim u vezi, doneta je odluka da Milica Škiljević svojim postupanjem narušava zvanične pozicije Srbije i ona je 12. marta formalno razrešena sa ove funkcije, samo jedan dan pre održavanja sastanka.

Zašto se to sada dešava? Je li to trebalo da bude prvi sastanak RYCO u Prištini?

Prema Statutu RYCO, imamo šest Ugovornih strana i predsedavanje se rotira na godišnjem nivou. Ove godine je, prema alfabetu, Kosovo preuzelo predsedavanje Upravnim odborom. Sastanci se održavaju uz pretpostavku da je obezbeđen kvorum, a on podrazumeva najmanje deset učesnika, uz uslov da mora biti prisutan najmanje jedan predstavnik svake od 6 Ugovornih strana. Iz Srbije na sastanak u Prištini nije došao niti nijedan učesnik, tako da nije bilo potrebnog kvoruma i sastanak nije održan. Svi procesi koji se tiču donošenja odluka u RYCO su u ovom trenutku blokirani, zaustavljeni.

Ovo je dakle trebalo da bude prvi sastanak u okviru predsedavanja Kosova Upravnim odborom RYCO tokom 2019. godine; već je poznato da čak dve Ugovorne strane-Potpisnice sporazuma o osnivanju RYCO, ne priznaju nezavisnost Kosova – to su Bosna i Hercegovina i Srbija – samim tim smo ušli u situaciju u kojoj su aktuelni politički odnosi i previranja, preuzeli primat nad onim što je bila ideja i misija RYCO od samog početka: da povezuje mlade ljude i bude zajednička platforma i institucionalni mehanizam za saradnju mladih u ovom.

Na žalost, činjenicu da sastanak nije održan, pre svega treba da posmatramo u kontekstu pogoršanja političke situacije u regionu i kao posledicu najnovijih „dešavanja“ na relaciji Beograd-Priština. S druge strane, želja i spremnost mladih Zapadnog Balkana da međusobno sarađuju, čini se da nikada nije bila veća.

Šta dalje? Šta vidite kao mogući izlaz iz ove situacije?

Ovo nije ni prvi, a verovatno ni poslednji put da se kao organizacija susrećemo sa različitim vrstama izazova. Mi smo međuvladin mehanizam i organizacija koja se bavi povezivanjem mladih; rezultat smo inicijative i zajedničkog rada i zalaganja naših vlada u okviru tzv. Berlinskog procesa; ali ne samo vlada, nego i snažne podrške civilnog sektora, naročito omladinskih organizacija koje su godinama, gotovo decenijama unazad, zagovarale i tražile uspostavljanje jedne ovakve omladinske platforme, kao što je RYCO.

Prvo što kao generalni sekretar mogu da uradim jeste da pozovem vlade Zapadnog Balkana da se vrate osnovama Sporazuma koji su premijeri WB6 potpisali u Parizu 2016. godine, da se vrate Statutu, ključnim principima i vrednostima na kojima je RYCO osnovan, da pokušaju da dnevnu politiku ostave po strani i da se fokusiraju pre svega na interes mladih ljudi Zapadnog Balkana. A situacija, kada je reč o mladima na ovim prostorima, nije nimalo laka i jednostavna; Balkan je region iz kog hiljade i desetine hiljada mladih odlaze dalje u potrazi za boljim životom: RYCO je bio, a uveren sam da će tako i ostati, mehanizam koji bi trebalo da mladima pre svega pruži mogućnost da se bolje upoznaju, da putuju regionom, da steknu nova prijateljstva i upoznaju sa svim onim o čemu su možda imali pogrešno mišljenje, da prevaziđu još uvek prisutne predrasude i stereotipe i zajednički rade na izgradnji novog, otvorenijeg i prosperitetnijeg regiona Zapadnog Balkana.

Naša poruka i Prištini i Beogradu i svim ostalim vladama u regionu jeste da se vrate suštinskim razlozima za osnivanje Regionalne kancelarije i omoguće nastavak rada Upravnog odbora, a time i dalji rad naše Kancelarije. Kao jedan od prvih koraka sa ciljem da se stvari pomere sa mrtve tačke, mogao bi da se omogući proces elektronskog odlučivanja o stvarima o kojima nismo mogli da diskutujemo na sastanku koji, kao što je poznato, nije održan. Sada je najvažnije da se omogući dalji rad RYCO jer mi imamo takođe i obaveze prema donatorima, zatim partnerima sa kojima treba da pokrenemo zajedničke projekte i konačno prema korisnicima naših projekata, dakle srednjim školama i organizacijama koje finansijski podržavamo još od prošle godine.

Đuro Blanuša je generalni sekretar RYCO sa kancelarijom u Tirani.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android