Narodna skupština RS poništila je odluke Predsedništva BiH. Set od osam zaključaka, na koje je srpska članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović pokrenula pitanje veta, sadrži i poziv druga dva člana, Denisa Bećirovića i Željka Komšića, upućen Euforu da asistira policijskim agencijama u Bosni i Hercegovini u hapšenju zvaničnika Republike Srpske. Sud BiH ranije je raspisao poternicu za predsednikom RS Miloradom Dodikom, Narodne skupštine Nenadom Stevandićem i premijerom Radovanom Viškovićem, zbog napada na ustavni poredak.

Nakon što Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) iz bezbednosnih razloga nije uspela u nekoliko navrata da izvrši nalog, Bećirović i Komšić zatražili su asistenciju Eufora kroz zaključke Predsedništva koji su usvojeni preglasavanjem Cvijanovićeve.

Opozicija u raskoraku

„Stranoj vojsci, kakva je Eufor, treba dozvoliti da obavlja svoju misiju na očuvanju mira i stabilnosti uz svo uvažavanje. Ne treba pokušavati uvući tu organizaciju u sferu političkih obračuna ili tenzija koje vladaju u zemlji“, rekla je Cvijanovićeva, obrazlažući razloge za pokretanje veta.

Tako je zaključak Predsedništva BiH o asistenciji Eufora za hapšenje postao ništavan, kao i onaj koji se odnosi na osudu politike vlade RS, koja je nemačku ministarku za klimu, Anu Lirman, proglasila nepoželjnom osobom prošlog meseca i „ispratila“ s teritorije tog entiteta. Štetan po vitalni nacionalni interes RS taj zaključak označen je i od strane opozicionih PDP i SDS, jer su svojim glasovima obezbedili dvotrećinsku podršku da obore veto, iako su prošlog meseca oštro osudili takav potez.

„Neodgovorni pojedinci samo vide svoj problem i da bi ga rešili spremni su da žrtvuju čitav narod. Ono što se juče desilo u Banjaluci je neodgovorno, politički nezrelo. To je čin političkog primitivizma rukovodstva Republike Srpske“, poručio je prvi čovek PDP, Draško Stanivuković, samo dan nakon što je Lirman proterana.

Obrisi političke simbioze vlasti i dela opozicije izađu na površinu s vremena na vreme, a pravi trenutak za to bila je zaštita nacionalnog interesa. Nešto više od mesec dana od proterivanja nemačke ministarke, Stanivuković je zaboravio „politički primitivizam“.

Politička simbioza

„Znači da želimo i za nekih pet, deset ili dvadeset godina, kad god neki član Predsedništva BiH bude iz opozicionih redova da možemo reći, znate kada smo mi bili opozicija mi to nismo dali, nemojte ni vi“, jasan je o političkoj trgovini Stanivuković, nakon čega je dobio i podršku Dodika.

„Zahvalan sam predsedniku PDP Drašku Stanivukoviću, koji je razgraničio šta je interes partije, a šta vitalni interes Republike Srpske“, rekao je Dodik.

Za potvrđivanje veta glasala su 64 poslanika, dok je pet bilo protiv. Osim PDP i političkih satelita SNSD, za veto je glasao i SDS, čiji su se poslanici, ali i njihov lider Milan Miličević, u nekoliko navrata pokušali „iskupiti“ argumentima o korumpiranoj vlasti i podelama koje je ona stvarala proteklih godina, što je tvrde, na kraju dovelo do ogromnog animoziteta unutar srpskog korpusa.

Dosledan od početka, iako pod udarom optužbi za izdaju Republike Srpske, jedini je ostao lider Liste za pravdu i red Nebojša Vukanović, koji je čak dan ranije rekao da neće podržati veto.

„Izgubili smo pola stanovništva, nijedan rat nas nije ovako opustošio kao vi. Vi ste gori od kuge“, kaže Vukanović, uz konstataciju da je sve predstava za javnost, bez ikakvog nacionalnog pokrića.

„Zamazujete oči nekakvim sudovima. Dodik ih priznao uloživši žalbu. A kažete ovde, ma nećemo mi u političko Sarajevo. Dosta je više tih predstava, ne mogu da vas slušam“, kategoričan je Vukanović.

Ne postoji konsenzus unutar EU

Za bošnjačke poslanike stavljanje veta na ove zaključke predstavlja „zloupotrebu instituta vitalnog interesa“. Iako se taj institut već dve decenije zloupotrebljava i u RS kroz Veće naroda.

„Potpuno je jasno da vi vodite antiustavne aktivnosti i da rušite i Dejtonski mirovni sporazum i da pokušavate rušiti ustavni poredak“, rekao je poslanik Ramiz Salkić (SDA).

Ipak, priča o realizaciji zaključaka je bespredmetna iz nekoliko razloga. Prvi, jer su u formi zaključaka koje je usvojilo Predsedništvo BiH i kao takvi predstavljaju neobavezujući pravni akt. Drugi razlog je da trenutno ne postoji čak ni konsenzus o tome da li zemlje EU treba uopšte da se bave ovim pitanjem na način da se uvode sankcije rukovodstvu RS, a posebno ne u vezi sa angažmanom misije Althea u tom kontekstu.

„To nije na dnevnom redu sastanaka ni u Briselu, ni u krugovima međunarodnih predstavnika u BiH. Postoje duboka neslaganja i oko sankcija, koje su neke zemlje do sada uvele predstavnicima vlasti RS“, saznaje DW iz diplomatskih izvora u Sarajevu.

Poslednja od zemalja, koje su uvele sankcije Dodiku, Stevandiću i Viškoviću je Litvanija, koja je to učinila samo dan nakon što je Poljska stavila rukovodstvo RS na crnu listu. Prethodno su to učinile Nemačka i Austrija zbog urušavanja ustavnog poretka Bosne i Hercegovine, na isti dan kada je nemačka ministarka za klimu Lirman, proglašena nepoželjnom osobom i ispraćena sa teritorije Republike Srpske.