Nemačka vlada je odbacila tvrdnje javnog servisa ARD i lista Zidojče cajtung da namerno odugovlači sa donošenjem zakona koji bi omogućio kolektivne tužbe – i to sada, kada bi mnogi vozači tužili Folksvagen jer im je prodao automobile koji zagađuju životnu sredinu daleko više od dozvoljenog. Kolektivne tužbe nisu dozvoljene u Nemačkoj, ali je u septembru prošle godine, kada je otkrivena Folksvagenova „prevara veka", Ministarstvo pravde saopštilo da „razmatra mogućnost" izmene zakona. Pomenuti mediji su saznali da je nacrt zakona bio pripremljen još u novembru, ali da je političkom odlukom stavljen na led.

Portparol Ministarstva pravde Pjotr Malahovski rekao je u ponedeljak da to nije tačno. „Predlog zakona još nije gotov", tvrdi on. „I dalje intenzivno razmatramo mogućnost kolektivnih tužbi. Nameravamo da se držimo plana i da zakon uđe u proceduru ove godine. Ne mogu da kažem zašto toliko traje." Ali upravo to – zašto toliko traje – bi voleli da znaju predstavnici opozicije, advokati i građani koji poseduju manipulisane modele Folksvagena, Audija, Škode ili Seata – marki koje pripadaju kompaniji iz Volfsburga.

Amerikanac ima veća prava

Ovog juna je automobilski gigant morao da plati 15,3 milijarde američkih dolara kako bi se oprao u Americi i Kanadi. Među raznim tužbama i kaznama bile su i kolektivne tužbe mušterija. U Nemačkoj su kupci međutim dobili jedino besplatnu popravku spornih delova automobila, ali nisu dobili nikakvu finansijsku kompenzaciju. „Ova vlast ne zastupa interese mušterija u odnosu prema Folksvagenu", kaže za DW Renate Kinast, jedna od liderki partije Zelenih koja je od 2001. do 2005. bila savezna ministarka za poljoprivredu i zaštitu potrošača. „To je trajna priča o omaškama vlade. Nikako da neko od njih skupi petlju i kaže da bi ovdašnje mušterije morale da imaju ista prava kao potrošači u SAD."

Doduše, jesu vladajući političari najavljivali da Nemci ne smeju proći lošije od Amerikanaca, ali to je bilo dok je skandal bio u jeku. Juta Gurkman iz krovne organizacije centrala za zaštitu potrošača uverena je da se sada baš ništa neće desiti do parlamentarnih izbora sledeće jeseni. „Još čekamo. A nadali smo se da bi nešto moglo da se dogodi u drugom kvaratlu ove godine. Kada računate koliko se zakoni obično zadržavaju u proceduri, onda shvatate: ako zakon tek bude na sednici vlade do kraja godine, onda bi bilo čudo da se progura kroz Bundestag do leta", kaže ona za DW.

Renate Kinast međutim navodi da parlament uopšte ne mora biti tako spor, kako se često misli. „Mi možemo da usvojimo takav zakon odmah, bez problema. Izlazimo na kraj i sa mnogo kompleksnijom legislativom u kraćim rokovima. Imamo svo vreme sveta", kaže poslanica Zelenih.

Sukob u Vladi?

Juta Gurkman nema dilema da bi omogućavanje kolektivnih tužbi bilo veliki napredak u zaštiti potrošača. Osim toga, „smanjio bi se pritisak na sudove, a i za kompanije je lakše da se suoče sa velikom grupom tužitelja umesto da se sude sa svakim pojedincem zasebno". Ali ona sumnja da se odugovlačenje duguje dobro poznatoj činjenici koja ide u prilog velikim koncernima – potrošači se samostalno retko odlučuju da podnesu tužbe jer tako rizikuju da snose ogromne troškove procesa.

Prema pisanju Zidojčea, i u samoj vladi postoje suprotstavljeni stavovi. Ministarstvo saobraćaja koje vodi Aleksander Dobrint, kadar bavarskih konzervativaca, navodno vrši pritisak na Ministarstvo pravosuđa i socijaldemokratskog ministra Hajka Masa da stopira zakon. U Ministarstvu saobraćaja to odbacuju. Ali Renate Kinast veruje da sukob postoji: „Ministarstvo saobraćaja radi sve što može da zaštiti Folksvagen od mušterija. A ja bih volela da se Hajko Mas zauzme za potrošače."