Povodom 9. decembra, Svetskog dana borbe protiv korupcije, Biro za društvena istraživanja (BIRODI) objavio je izveštaj u kome je Srbija za borbu protiv korupcijedobila ocenu 2-. To, prema oceni BIRODI znači „da je u Srbiji Usvojen pravni okvir, a antikorupcijska zajednica je nedovoljno autonomna, borba protiv korupcije neefikasna, antikorupcijska tela nemaju na raspolaganju adekvatne resurse (kadrove, nadležnosti, finansijska sredstva i političku podršku)”. Ta ocena identična je oceni iz 2013. godine kada je Biro za društvena istraživanja počeo sa merenjem te ocene. Srbija je usvojila, izuzev Zakona o lobiranju, sve zakone koji su neophodni za relevantan nivo borbe protiv korupcije, i shodno tome osnovala relevantne institucije neophodne za borbu protiv korupcije. Međutim, ovako osnovane institucije nemaju dovoljne uslove za rad i ovlašćenja koja bi dovela do efektivne borbe protiv korupcije, stoji u ovom izveštaju.

Papirnata borba protiv korupcije

Kako za DW objašnjava Zoran Gavrilović, sociolog iz BIRODI-ja, Srbija ima papirnatu borbu protiv korupcije. „Imamo zakone, imamo antikorupcijska tela, ali to ne daje dovoljan rezultat. To pokazuje i izveštaj Evropske komisije, jer mi nemamo presude za visoku korupciju, a sa druge strane sama antikorupcijska tela nemaju dovoljno kapaciteta i nadležnosti. Takođe, mi smo pretprošle godine dobili jedno telo koje bi trebalo da sprovodi koordinaciju borbe protiv korupcije, i unapredi nacionalnu strategiju te borbe, na čijem čelu je premijer, i to telo se u proteklih godinu dana sastalo samo jednom. Zato kažem da imamo papirnatu borbu protiv korupcije jer nedostaje implementacije te borbe, nema političke volje, a ni dovoljnog pritiska EU integracija, a iz naše analize se vidi da je bitan faktor u borbi protiv korupcije i međunarodni pritisak“.

Tu se po ko zna koji put ponovo dolazi na teren rešavanja kosovskog pitanja, i utiska koji postoji u javnosti da je Srbija zbog Kosova na unutrašnjem planu prepuštena samoj sebi i dobroj volji domaćih političara. Zoran Gavrilović se iskreno nada da to nije tačno, ali kaže da se „iz kontakata sa ljudima na terenu i sa relevantnim akterima upravo nameće takav zaključak. Dakle, dajte da prvo rešimo Kosovo a onda će na dnevni red doći korupcija, stanje u medijima, pravosuđe, i sve druge važne teme. Mislim da je to opasna strategija, upozorava Gavrilović. Najpre, sama vlast zna za tu, da je tako nazovem kvaku, tako da može praktično da usporava briselski proces oko Kosova kako ne bi morala da sprovodi reforme, a to je poražavajuća činjenica za građane“.

Junaci korupcije protiv korupcije

Ako se uzme u obzir da je borba protiv korupcije navodno jedan od prioriteta sadašnje vlasti, utoliko dodatno iznenađuju loše ocene koje dobija za borbu protiv korupcije. Zoran Gavrilović primećuje da od 2012 godine imamo zloupotrebu borbe protiv korupcije, i to upravo od vlasti koja je u dobroj meri došla na vlast i došla propagandom o borbi protiv korupcije. „Imamo činjenicu da 24 slučaja, na kojima je insistirao Savet za borbu protiv korupcije, nisu rešeni. I ne samo da nemamo borbu protiv visoke korupcije, već imamo situaciju da su 'junaci' izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, poput bivšeg ministra privatizacije Aleksandra Vlahovića koji je sada propagandista i promoter vladinih reformi. Imamo situaciju da ljudi koji su učestvovali u švercu šećera sada dobijaju priznanja od određenih škola za menadžment za unapređenje privrede Srbije. Tako da u tom smislu imamo jednu sluđujuću situaciju“.

Destimulativno za antikorupciju

Korupcija u Srbiji je pre svega posledica nedostatka reformi u društvu, napominje Zoran Gavrilović. „Vi ne možete rešiti korupciju, na primer u zdravstvu, ukoliko niste reformisali zdravstveni sistem, ili ako niste reformisali pravosuđe, obrazovanje, i tako dalje. Što se tiče krupne korupcije, ne postoji politička volja da se donese zakon o lobiranju, koji bi ako ništa drugo svakako uticao na prevenciju korupcije. Ono što mi takođe zagovaramo je da političke stranke moraju da postanu obveznice takozvanih planova integriteta. Mislim da nešto slično postoji u Nemačkoj i da se zove Računovodstveni sud. Prosto, centar korupcije u Srbiji su političke stranke. Dok se one ne privedu integritetu, i ne postanu zaista političke stranke koje zagovaraju neke vrednosti, ideje i interese društva, a ne agencije za zapošljavanje, ili mesto gde će neko da se zaštiti od krivičnog procesa, ili da neko uđe u stranku zato da bi postao funkcioner i obezbedio sebi kredit za startup biznis, nama sreće nema sa takvim ustrojstvom političkog sistema“, smatra Gavrilović.

Ambijent za borbu protiv korupcije je takođe loš, naglašava Gavrilović. Vi ne možete u zemlji u kojoj postoji Zakon o uzbunjivačima, donet pre nekoliko meseci, reći za ljude koji ukazuju na korupciju da su to „novinari koji rade protiv države, ili ovo su novinari koji rade za tajkune. Ili da ljude koji pišu o stanju u medijima povezujete sa opozicionim strankama. To smo i želeli da pokažemo ovim izveštajem, da je ambijent za borbu protiv korupcije destimulativan“, napominje Zoran Gavrilović.