DW: Gospođo Kovačević, Vi za istraživački portal “Žurnal” pratite slučaj Davida Dragičevića. Sada je i Johanes Han, komesar EU za proširenje, zatražio da se njegova smrt rasvetli. Zbog čega istraga, godinu dana nakon Davidove smrti, ne napreduje?

Ljiljana Kovačević: Ono što je evidentno jeste da pravosudno-policijske strukture u RS ostaju pri prvobitnoj verziji smrti Davida Dragičevića. Oni su, da podsetim, na početku rekli da je Davidova smrt „zadesna“, slučajna, da je David, pre nego što je nestao, imao jednu tuču u gradu, da je opljačkao jednu kuću, a onda „zadesno“ završio u reci Crkvini, koja služi kao odvod za kanalizaciju.

Nema sumnje da policija i pravosuđe ne žele ni za milimetar da pokrenu tu istragu i po svemu sudeći, prema mišljenju mnogih koji se bave tim slučajem, istraga ne napreduje upravo zato što su pripadnici MUP-a RS i neki visoki funkcioneri direktno ili indirektno umešani u ubistvo Davida Dragičevića.

Davidov otac Davor je za FACE TV rekao da je „udario u vrh države, u Dodika, ministra unutrašnjih poslova Lukača, bivšeg načelnika Uprave za organizvani kriminal Darka Ilića i još neke pojedince iz vrha MUP-a RS“, a konstatovao je i da inače „svi šmrču Lukačev kokain“. Da li je to sve nekakav politički triler?

Ja mislim da je politika ovde pokriće za ono što su uradili neki od pripadnika MUP-a i da se sad nalazimo u jednoj pat-poziciji, jer političke strukture u RS ne žele da žrtvuju svoje ljude. Nema sumnje da su određeni pripadnici MUP-a, sa Darkom Ilićem na čelu, koji je bio načelnik Uprave za organizovani kriminal, a sad je savetnik ministra Lukača, itekako umešani u čitav taj slučaj. Znači, rešenje ubistva Davida Dragičevića pokrenulo bi veliku lavinu u samom MUP-u RS, koja bi išla do samog vrha. Da niko iz policije nije umešan, onda bi taj slučaj bio rešen.

Neki mediji u RS su, nakon što su uglavnom bili uzdržani, sada počeli da objavljuju navodno kompromitujuće detalje o postupcima Davora Dragičevića tokom rata prema Bošnjacima. Da li su i oni u službi onih koji žele da zataškaju ubistvo?

Određeni mediji od samog početka pokušavaju da diskredituju Davora Dragičevića: govore da su Davidovi roditelji bili razvedeni, da je to jedna disfunkcionalna porodica, da su Soroševi plaćenici, da su britanski špijuni, da ruše RS. Pošto je očigledno da Davor Dragičević i porodica imaju veliku podršku Bošnjaka i ljudi iz entiteta Federacije BiH, kao i iz dijaspore, oni pokušavaju da stvore neki animozitet na tom nivou. Znači, određene strukture, koje rade propagandu u vezi sa tim slučajem, na sve moguće načine pokušavaju da diskredituju Davora i njegovu bivšu suprugu Suzanu i da čitav slučaj dovedu u neki drugi kontekst.

Šta je zapravo predpriča Davidovog ubistva i šta je David mogao do pronađe što kompromituje vrh RS?

Postoje razne teorije da je David, s obzirom da je bio dobar informatičar, uspeo da dođe do nekih podataka koji kompromituju deo policijskog vrha koji je umešan u poslove sa drogom, sa narkoticima, da im je to stavio do znanja da poseduje te podatke i da je zbog toga izgubio glavu. To je jedna teorija. Druga je da je došao do nekih podataka koji su u vezi sa trgovinom oružja. Ja ne mogu da kažem da li su te teorije tačne.

Vaš suprug, bloger Slobodan Vasković, istraživao je detaljno taj slučaj. On je u intervjuu za N1 rekao da nema ni jednog centimetra na Davidovoj glavi koji nije bio udaren. Na čemu on bazira te tvrdnje?

Slobodan je imao kompletnu dokumentaciju i foto-dokumentaciju sa obdukcije, konsultovao se s raznim stručnjacima, tako da je te podatke iznosio na osnovu dokaza iz te dokumentacije koju je imao. On je osoba koja od svih novinara u RS i BiH, taj slučaj ima u malom prstu. Uvek je bio temeljan u svojim istraživanjima i nikad ne objavljuje nešto za šta nema potvrdu iz više izvora.

Slobodan Vasković prvi je u javnost izneo detalje, kontradikcije i nelogičnosti u istrazi oko Davidovog ubistva. Zašto je on pre 11 meseci morao da napusti BiH?

Dobijao je pozive od Specijalnog tužilaštva RS, ostavljali su ih ispred vrata. Pozivali su ga kao svedoka. Da je došao, sigurno bi ga priveli. Ako ga ne bi priveli, onda bi trpeo svakodnevni mobing, jer njegovo pisanje ih očigledno mnogo nervira i ne verujem da bi njegov povratak u BiH ostao bez reakcije policije i tužilaštva.

Ono što je ključno, zbog čega on ne želi da se vrati u BiH, nije to da se boji, nego činjenica da bi mu to onemogućilo da dalje piše o tom slučaju. Bio bi izložen raznim saslušanjima i ko zna čemu sve još. Hiljadu puta su mu u prošlih 11 meseci stavili metu na čelo. U Banjaluci je svaki put kad izađe mogao da bude napadnut. Ne nužno po naređenju nekog sa vrha, to može biti i neki partijski vojnik, koji može da vas presretne, pretuče. Toga imamo ovde svaki dan.

Hrvatski advokat Anto Nobilo, koji je bio član Međunarodnog advokatskog tima, izjavio je da Davor Dragičević ni za jednu tvrdnju nije dao nijedan dokaz. On je pre nekoliko dana rekao da će slučaj Dragičević biti, citiram, „jedna od najvećih obmana u istoriji BiH“. Kako vi tumačite tu izjavu?

Pre svega mislim da je Anto Nobilo u čitavu priču uveden veoma smišljeno i da je doveden da napravi potpunu konfuziju. Ono što osporava tu njegovu izjavu jeste dokumenat koji je napisao pre nego što mu je otkazana punomoć da zastupa porodicu Dragičević, u kojem i sam tvrdi da se radi o ubistvu Davida.

Postojala je namera da se stvari odvedu na drugu stranu, da se potvrdi prvobitna policijska verzija da se radilo o „zadesu“, da ostanu konstatacije kako je David bio narkoman, te kako je opljačkao kuću. I drugi član tima, Zorica Nikodinović iz Beograda, povukla se u onom trenutku kada je shvatila da te stvari ne mogu da se okrenu na taj isti mlin. Mislim da su oni, koji su po dužnosti dovedeni, otišli iz tima. Ostao je jedini Ifet Faraget iz Sarajeva, koji jedini iz Međunarodnog tima zastupa porodicu i iskreno radi na tom slučaju

Nobilo je međutim rekao da je to sve zajedno „fejk njuz“?

Ja bih rekla da je sve ono što je rekao Anto Nobilo u svom poslednjem intervjuu „fejk njuz“. U proteklih 12 meseci ni policija ni pravosuđe nisu se pomerili s mrtve tačke. Ničim nisu mogli da potkrepe svoju verziju da David nije ubijen. Mogu samo da ponovim ono što je rekao Davor Dragičević, a to je da se radi o određenim udbaškim strukturama koje imaju veze s predratnim vremenom. One i dan-danas odrađuju posao za određene političke grupe, kada im se da zadatak.

Republiku Srpsku i BiH je, nakon Vašeg supruga Slobodana Vaskovića, napustio i sam Davor Dragičević. Sklonio se i politički analitičar i pravnik Srđan Šušnica, političar PDP-a Adam Šukalo, obojica zagovarači pokreta „Pravda za Davida“. Da li je Banjaluka postala „mesto opasnog življenja“?

To govori o tome da je RS postala totalitarno društvo u kojem ljudi ne mogu da uveče izađu i prošetaju Trgom Krajine. Jer, ako imate grupu od pet ljudi, odmah se stvori 50 policajaca koji opkole tu grupu, legitimišu ljude, privode ih… Apsolutno su na minimum svedene sloboda izražavanja i sloboda kretanja. Policija se brutalno ponaša prema građanima. Mogli smo da vidimo šta se dešavalo 25. i 30. decembra, kada su specijalci tukli ljude, žene, decu.

Ono što je tragično jeste da se veoma mali broj ljudi odupire svemu tome, osim Banjaluke gde postoji nekakav otpor, ali koji je sve manji, jer je brutalnost policije sve veća. U ostatku RS imate veoma malo reakcija, opozicija je veoma inertna, podeljena. Iz Federacije BiH političari takođe malo reaguju, neće da se mešaju. Ali ono što je veoma bitno i što je opozicija u RS ipak uspela da uradi, jeste to da je formiran Anketni odbor, kojem je predsedavao Branislav Borenović, predsednik PDP. Taj Anketni odbor je, saslušanjima i policijskih službenika i predstavnika Tužilaštva, naterao da se konačno Davidov slučaj proglasi ubistvom.

Davidovo telo će u petak 15.3.2019. biti sahranjeno u Austriji. Znate li možda da li će njegove posmrtne ostatke pregledati austrijski patolozi ili forenzičari?

Nemam tu informaciju. Ali Davor Dragičević je, dok je telo njegovog sina bilo u hladnjači, odsekao komad kose i poslao ga na toksikološku analizu u Austriju. U međuvremenu su stigli i toksikološki nalazi iz Beograda. I nalaz iz Beograda i nalaz iz Austrije demantovali su ono što je vrh policije rekao na pres-konferenciji 26.3.2018. i pokazali da David nije koristio nikakvu drogu, mada je na pres-konferenciji rečeno da je u njegovoj krvi pronađen LSD. To je posebno skandalozno, s obzirom na to da u RS, ali ni u samoj Banjaluci, ne postoji toksikološka laboratorija koja bi mogla da putem krvi utvrdi postojanje droga. To je „fejk njuz“.

Šta radi međunarodna zajednica?

Gleda, evidentira sve, beleži i čeka. Šta čeka, to ne znam. Valentin Incko je uradio jednu dobru stvar. On je taj slučaj izneo pred Savetom bezbednosti UN u svom godišnjem izveštaju o stanju u BiH i to je ono što meni daje nadu da će međunarodna zajednica na kraju da deluje. Imate i izjavu iz kabineta Johanesa Hana, koji je od članova Predsedništva BiH zatražio da se slučaj ispita i istraži po utvrđenim pravosudnim međunarodnim standardima. To su naznake da međunarodna zajednica ipak nije digla ruke. Mnogi ljudi u Banjaluci bili su zgranuti ćutanjem i OHR-a i OEBS-a i Evropske komisije i svih ambasada na dešavanja u decembru u Banjaluci, kada su policajci-specijalci palicama tukli narod i kada je izostala bilo kakva reakcija. Ali ja sam opet optimista i nadam se da će oni u jednom trenutku tražiti da se slučaj dovede do kraja.

Da li je pokret „Pravda za Davida“ razbijen?

On je bitno oslabljen. Postoji kao grupa na Fejsbuku koja broji oko 660.000 članova. Postoji još taj nukleus ljudi koji su u Banjaluci i koji su uporni. Pošto im više nije dozvoljeno da se okupljaju na Trgu, oni se okupljaju u crkvenom dvorištu u centru Banjaluke i svako veče pale sveće za ubijenog Davida. Protiv mnogih ljudi pokrenute su prekršajne i krivične prijave i oni su otišli napolje, sklonili se. Ostali su ti ljudi koji veruju da bi trebalo svaki dan da izađu, da skreću pažnju javnosti i to je ta grupa od stotinak ljudi koja održava pokret.

Ako se razreši slučaj ubistva Davida Dragičevića, šta bi to moglo da znači za RS i čitavu BiH?

Ukoliko se taj slučaj reši, mnoge stvari u RS biće srušene kao kula od karata. Dovoljno je da izvučete jednu kockicu i da se čitava piramida sruši. Nema sumnje da će, ukoliko dođe do stvarnog razrešenja ubistva, RS doživeti ogroman potres, pre svega politički potres, te da mnoge stvari u tom entitetu neće biti kao što su bile.

Ljiljana Kovačević je dugogodišnja novinarka istraživačkog portala „Žurnal“ iz Sarajeva i novinske agencije Beta iz Beograda. Živi i radi u Banjaluci.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android