U Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj ne jenjava politička bura izazvana reakcijama na hapšenje osumnjičenih za ratne zločine nad Srbima u Orašju. Među uhapšenima je i general bivšeg Hrvatskog veća odbrane (HVO) Đuro Matuzović koji je preko svog advokata iz zeničkog zatvora poručio da je „žrtveno jagnje" i da su stvarnu nadležnost tokom rata u BiH imali komandanti iz Hrvatske. Matuzovićev branilac Almin Dautbegović kazao je za Al Džaziru da njegov klijent nije bio komandant vojske, već samo „karika u lancu" koji je uspostavljen dogovorom Franje Tuđmana i Alije Izetbegovića. Ističe da je njegov klijent spreman sarađivati sa Tužilaštvom BiH kojem će dostaviti imena „svih odgovornih", jer su do sada, navodno, bili poznati samo podaci o osumnjičenima iz BiH, ali ne i Hrvatske.

Na hapšenje desetorice bivših pripadnika HVO-a reagovali su mnogi, od hrvatske predsednice Kolinde Grabar-Kitarović koja je bila „iznenađena" hapšenjem, jer su se Hrvati i Bošnjaci u Posavini „zajedno borili za goli opstanak", do predsedavajućeg Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića kojeg su „začudile" reakcije iz Hrvatske, jer političari „ne bi trebalo da se mešaju u poslove pravosuđa". Hrvatski premijer Andrej Plenković je o hapšenju obavestio Evropsku uniju i NATO. Sazvao je i vanrednu sednicu Vlade poručujući da će zaštititi „legitimitet Hrvatske i njenih građana" i da je koncept udruženog zločinačkog poduhvata „neprihvatljiv“. Hrvatski član Predsjedništva BiH Dragan Čović „ne vidi razloga“ zbog čega je uhapšenima određen jednomesečni pritvor, jer su se oni ranije „redovno odazivali na pozive institucija BiH".

Stalni pritisci na pravosuđe

Nakon brojnih reakcija, analitičari u BiH ocenjuju da je hapšenje bivših pripadnika HVO optuženih za ratne zločine „nepotrebno poprimilo političke dimenzije". „Principijelno niko ko je činio ratne zločine, od ubistava, silovanja i progona, do ciljanog uništavanja materijalnih pretpostavki života ljudi, ne zaslužuje da rukom pravde bude zaobiđen", kaže Slavo Kukić, profesor Univerziteta u Mostaru. „Jesu li desetorica iz Posavine uhapšenih nešto od toga činili ili ne, ne znam. Znam, istina, da sam potkraj 1995. godine u Orašju upoznao Đuru Matuzovića i da je na mene tada ostavio jako pozitivan dojam, i u njemu nisam prepoznao ni trunke znaka da bi po sredi mogao biti čovek sklon apostrofiranim, ili nekim drugim formama manifestacije ratnih zločina. No, to i dalje ne znači da je apsolutno čist. Uostalom, sud je mesto da se i to dokaže", kaže Kukić u razgovoru za DW.

„Potpuno druga stvar je činjenica da bi pravdu u ruke, umesto tužilaških i sudskih institucija, rado uzeli svi ostali, političari posebno. I da, da dodam i to, hapšenja koriste kao argumentaciju za tezu o nacionalnoj ugroženosti njihovog naroda. To se sada pokazuje u slučaju hrvatskog naroda, kao što se mnogo puta do sada pokazivalo u slučaju bošnjačkog i srpskog naroda", navodi profesor Kukić.

Javnosti u regionu se, po svemu sudeći, stalno mora ponavljati da pravosudne institucije ne hapse Srbe, Bošnjake i Hrvate, nego osumnjičene za ratne zločine i druga krivična dela. „Zbog neprimerenih reagovanja političara i raznih udruženja posebno je problematično hapšenje krupnih riba", Erna Mačkić glavna urednica Balkanske mreže za istraživačko novinarstvo (BIRN) za BiH. „Očit je, ali ne i usamljen, primer reakcije političara iz Hrvatske na hapšenja u Orašju. Politički pritisci na pravosuđe u BiH su gotovo svakodnevni, od dodele odlikovanja osuđenim ratnim zločincima i utvrđivanja istina o presuđenim zločinima do negiranja genocida."

Kao jedan od primera političkih pritisaka ona navodi podršku pojedinih udruženja Naseru Oriću. Dodaje da poslednje reakcije iz Hrvatske pokazuju da je političare iz te zemlje strah da se ne razotkrije eventualna uloga njihove države u proteklom ratu. „No, ne mora da znači da će uhapšeni biti i osuđeni. I ranije je bilo velikih hapšenja koja su rezultirala oslobađajućim presudama. Legitimitet Hrvatske u ovom slučaju ne može biti ugrožen ni na koji način, tim pre što se uloga Hrvatske u ratu u BiH definiše i pred Haškim tribunalom."

Nema katarze

U međuvremenu su se oglasili Sud i Tužilaštvo BiH navodeći kako su „pod direktnim političkim pritiskom" svaki put kada dođe do hapšenja ili podizanja optužnica za zločine koji uključuju osobe koje su tokom ratnog razdoblja bile na visokim pozicijama.

„Politika bi zbog dobrobiti svojih građana morala da se po svaku cenu zalaže za vladavinu prava, a populistički stavovi i burne reakcije ne doprinose toj atmosferi", kaže Mirela Huković-Hodžić, novinarka BH radija 1. „Neprocesuirani ratni zločini ostavljaju duboke traume žrtvama i prostor za stalne političke manipulacije. Tajming za procesuiranje svih osumnjičenih za ratne zločine bio je pre dvadesetak godina. Sve ovo, nažalost, predugo traje tako da mnoge žrtve neće dobiti satisfakciju za svoje patnje dok će se naša društva, nesposobna za katarzu, još dugo povijati pod teretom ratne prošlosti", navodi ona za DW.

Tužilaštvo BiH je, u međuvremenu, demantovalo navode pojedinih zvaničnika da je u predmetu za ratne zločine u Orašju reč o kvalifikaciji „udruženog zločinačkog poduhvata". Pritvoreni su, kako se navodi, osumnjičeni za ratne zločine po individualnoj i komandnoj odgovornosti. Ističe se i da je ova institucija proteklih deset godina procesuirala stotine optuženih za ratne zločine, svih nacionalnosti iz svih vojnih struktura, postupajući po „najvišim standardima" procesuiranja predmeta međunarodnog humanitarnog prava.