Samo dan uoči posete pape, u BiH je odjeknula politička bomba, pišeTagescajtung. Raspala se vlada Federacije BiH. Na prvi pogled krivac za to je lider Demokratskog fronta, Željko Komšić, koji je napustio koaliciju sa strankama HDZ i SDA. Ipak, kada se stvari bolje pogledaju, postaje jasnije ko su krivci, piše ovaj list i nastavlja:

"Komšić nije hteo da prihvati da lideri SDA i HDZ, Bakir Izetbegović i Dragan Čović, kao što je to u prošlosti bilo uobičajeno u BiH, funkcije u državnim firmama i u državnim organima podele članovima svojih stranaka. Praksa da se nekvalifikovani, ali politički podobni ljudi, postavljaju na visoke pozicije, jedan je od razloga za stagnaciju države. A to izaziva nezadovoljstvo običnih građana u celoj BiH.

I ne samo kod njih, nego i kod međunarodnih institucija. Prošlog ponedeljka, na snagu je stupio Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. U Briselu se nadaju da će na taj način konačno privoleti stranke da se okrenu kursu reformi. Pre nekolko nedelja, 14 stranačkih lidera je ministrima spoljnih poslova Nemačke i Velike Britanije obećalo da će podržati reforme koje traži EU. U diplomatskim krugovima u Sarajevu sada vlada razočaranje Izetbegovićem i Čovićem. Političari imaju odgovornost prema narodu, ali misle samo na svoje lične interese, navode diplomate. Isti izvori komentarišu kako je Dragan Čović zainteresovan za podelu BiH na tri dela, po etničkom principu, i da je Izetbegović više okrenut Turskoj nego EU.

U ambasadi SAD u Sarajevu su jasno stali iza Komšića i protiv nacionalista. Nenacionalističke i građanski orijentisane struje unutar BiH stoga još nisu izgubile nadu da će doći do reformi. 9. jula u Sarajevu se očekuje poseta kancelarke Angele Merkel. Kancelarka, čiji autoritet priznaju na svim stranama, mogla bi tokom te posete presuditi u sporu, baš kao što je to 2011. učinila tokom posete Kosovu.

I poruke pape Franje će biti poruke protiv nacionalizma i za pomirenje među narodima. Ipak, teško je poverovati da će nacionalista Dragan Čović, navodno katolik, prihvatiti te poruke", piše Tagescajtung.

Politika crkve je uvek i "državna" politika

Frankfurter rundšau takođe donosi članak o poseti pape Franje Sarajevu. U ovom listu se opširno piše o tome kakvu ulogu bi ova poseta mogla da ima u sporu katoličke i pravoslavne crkve zbog namere Vatikana da svecem proglasi nekadašnjeg kardinala Alojza Stepinca. Frankfurter rundšau dodaje da se crkvena politika ne može razdvojiti od državne:

"U BiH su nacionalnost i religija isto. Katolici su po definiciji Hrvati, Srbi su pravoslavci. Najbrojnija grupa, Bošnjaci, potiču od porodica koje su tokom 15. veka prešle na islam. Zbog toga što niko ne želi da pravi razliku u definiciji između "Hrvata" i "katolika", nema ni tačnih podataka koliko ih je u BiH. U Hrvatskom kulturnom društvu Napredak govore o 550.000, dok crkva govori o 420.000 ljudi.

Papa bi zaista mogao nešto da pokrene u BiH. Vatikan je tokom 1994 katolike u BiH . prisilio da se njihove četiri biskupije ujedine pod okriljem svoje biskupske konferencije i tako postanu nezavisne od katoličke crkve u Hrvatskoj. I dok se papa Jovan Pavle II snažno zalagao za nezavisnost BiH, jedno snažno krilo crkve u samoj BiH nije se mirilo s tim. I unutar posebno snažnog reda franjevaca, podeljenog na hercegovačku i bosansku provinciju, postoje tako dva oprečna stava.

Bošnjaci, odnosno muslimani u BiH gledaju na posetu Pape kao na pozitivnu stvar. Jovan Pavle II je prilikom prve posete Zagrebu pred militantno antisrpskom publikom izjavio kako "ne postoje dobri ili loši narodi". S napetošću se očekuje da li će papa Franjo otići korak dalje i pomenuti masakre Hrvata nad Bošnjacima. Od bosanskohercegovačkih biskupa o tome do sada niko nije progovorio", piše Frankfurter rundšau.