Jakub Volinski deluje smireno. Ne čini se da je sklon svađama. Ipak, odlučio je da tuži Saveznu Republiku Nemačku zbog kontrola na granici sa Poljskom.

Pažnja koju je privukla njegova tužba pozitivno ga je iznenadila. Ali, sve to donelo mu je i stres. „Srećom, kod kuće imam porodicu“, kaže 37-godišnjak za DW i dodaje: „Kod kuće stres brzo nestane."

Njegov dom je već neko vreme u nemačkom delu nemačko-poljskog grada – u Gerlicu, kako se zove na nemačkom, odnosno na poljskom, Zgorzelecu. Zaposlen je u jednoj velikoj nemačkoj kompaniji i često putuje između Nemačke i Poljske. Često ga zaustavljaju, možda zato što vozi mali kombi sa zatamnjenim staklima.

Naime, u potrazi za ilegalnim migrantima, nemačka Savezna policija posebno obraća pažnju na takva vozila. „Koristim to vozilo u privatne svrhe. Ugrađena su dečija sedišta, a u saobraćajnoj dozvoli stoji gde sam registrovan. Ne znam na osnovu čega policija može da posumnja da krijumčarim ljude preko granice“, kaže Volinski.

Posebna pravila za kombije?

Takođe, kaže, nije mu poznato da je u Šengenskom sporazumu naznačeno da pravila ne važe za kombije i da ta vozila mogu češće da se kontrolišu.

Volinski je podneo tužbu zbog jedne konkretne granične kontrole kojoj je bio podvrgnut. Međutim, to nije bio izolovan slučaj. „Policajci u početku nisu mogli da mi objasne po kojem pravnom osnovu žele da pretraže moje vozilo", kaže. „Zatim su kontaktirali kolege i pozvali se na dva člana zakona.“ Pošto ga ti argumenti nisu ubedili, odlučio je da podnese tužbu – uz podršku advokata iz Berlina Kristofa Tometena.

„Nemačka vlada mora odmah da obustavi kontrole na granici s Poljskom", kaže advokat. „Neprihvatljivo je da Nemačka tim kontrolama sistematski krši evropsko pravo. Sloboda kretanja građana EU ključna je vrednost koja se ne sme dovoditi u pitanje. Evropski sud pravde to je više puta naglasio i to je za nemačke vlasti i sudove obavezujuće."

Pravna borba za Šengen

Ovo nije prvi slučaj vezan za granične kontrole u EU u kojem advokat Tometena pruža pravnu pomoć. Kako piše pravni portal Legal Tribune Online (LTO), Tometen je ranije zastupao jednog Austrijanca koji je podneo tužbu zbog granične kontrole tokom vožnje vozom iz Austrije u Nemačku. Taj slučaj stigao je do Evropskog suda pravde u Luksemburgu, koji je presudio da granične kontrole ne smeju da budu uvedene i produžavane bez valjanih razloga.

Prošle godine Šengenski granični kodeks je izmenjen i sada zemlje mogu da uvode granične kontrole na duži period – na dve godine – a zatim da ih, pod određenim uslovima, dva puta produže, objašnjava za DW Johana Haze iz berlinskog Instituta za evropsku politiku. „Kontrole mogu da se produže do tri godine s istim obrazloženjem. Međutim, to obrazloženje može naravno i da se promeni."

Posledice u svakodnevnom životu

No, vratimo se u Gerlic. U gradu na nemačko-poljskoj granici, uvođenje graničnih kontrola u oktobru 2023. godine značajno je pogoršalo svakodnevni život, tvrdi Volinski. „Gužve na auto-putu, u gradu i na graničnim prelazima, koje smo odavno zaboravili, sada su se vratile." Osim toga, svaki prelazak granice čini da se Volinski oseća kao potencijalni krijumčar. „Oštar pogled policajaca podseća na ono što smo već zaboravili u pograničnom regionu.“

Tužba Volinskog usmerena je protiv Savezne Republike Nemačke, zastupane od strane Savezne policijske direkcije Pirna. Policija nije želela da komentariše slučaj, navodeći da se ne izjašnjava o pravnim procesima koji su u toku.

Kontrole moraju biti dobro obrazložene

Pravila Šengenskog sporazuma dozvoljavaju privremene granične kontrole u vanrednim situacijama, na primer kada postoji ozbiljna pretnja unutrašnjoj bezbednosti. Međutim, kontrole moraju biti dobro obrazložene i ne mogu se produžavati beskonačno, kao što je pokazao i poraz Austrije pred Evropskim sudom pravde.

Nekontrolisana migracija i teroristički napadi često služe kao opravdanje za uvođenje vanrednih mera. Pravna ekspetkinja Johana Haze iz Instituta za evropsku politiku, kaže: „Da li je pretnja stvarno tolika da je Nemačka primorana da posegne za poslednjim sredstvom i uvede granične kontrole? Tu bih zaista stavila veliki znak pitanja." Dodaje i da je veoma znatiželjna da vidi kako će slučaj biti rešen.

Šengen i Dablin

To što Nemačka i druge zemlje trenutno svojim kontrolama opterećuju Šengenski kodeks, ima veze i sa Dablinskim sporazumom. On predviđa da tražioci azila najpre moraju da budu primljeni u zemlji gde su prvi put stupili na tlo Evropske unije – što u pravilu znači da se to ne događa u Nemačkoj ili Austriji.

U stvarnosti, to pravilo se masovno krši, bilo uz pomoć krijumčara ili zahvaljujući „propuštanju" od strane vlasti na granicama.

Tužilac Volinski ukazuje: „Predložio bih da razmislimo o investicijama u našu bezbednost na nekom drugom mestu", kaže. Konkretno: „Uveren sam da bi se naš poljski granični stražar, koji brani našu istočnu granicu, a time i spoljnu granicu EU, obradovao kada bi ljudi koji ovde stražare na granici bili poslati da im pomognu tamo."

Među prijateljima

Za njega se tu radi ništa manje nego o očuvanju jedne osnovne evropske slobode: slobode kretanja garantovane Šengenom. „Želim da odbranim Šengen. Moj slučaj je protiv Nemačke, jer živim na nemačko-poljskoj granici, ali to nije jedini slučaj." Danci kontrolišu granice, isto kao i Austrijanci, Francuzi, i ne samo oni. „Gledamo kako se postepeno raspada Šengenska zona i smatram da već sada moramo nešto da uradimo protiv toga. U suprotnom, preti nam da izgubimo jednu veliku evropsku vrednost."

Njegova tužba, koja očigledno nije bez šansi za uspeh, nije, kako kaže, nikakav izraz antinemačkog raspoloženja. „Ponekad je među dobrim prijateljima tako da jedan uradi glupu stvar i zaluta", objašnjava Volinski. Tada bi drugi prijatelj trebalo prijateljski da ga „lupi po ramenu" i kaže: „Dovde smeš da ideš, ali ne dalje."

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku