Poljska je već tokom avgusta počela s gradnjom ograde duž granice s Belorusijom. Vlada tako želi da zaustavi navalu migranata iz kriznih područja, koji preko Belorusije žele dailegalno uđu u Europsku uniju. Trenutno se na granici nalazi bodljikava žica visoka oko 2,50 metara. Poljska sada na granici dodatno postaviti barijere „solidne visine“, kako je to rekao ministar unutrašnjih poslova Mariuš Kaminski.

A ta barijera bi trebalo da bude opremljena sistemom nadzora, odnosno senzorima za registrovanje kretanja. Za taj projekt je u proračunu izdvojeno oko 366 miliona evra, a parlament mora još da ga odobri.Vladajuća nacionalno-konzervativna stranka u parlamentu nema doduše više većinu, ali je usprkos tome izvesno da će poslanici podržati vladine planove.

Varšava demantuje prinudno vraćanje

Zamenik poljskog ministra spoljnih poslova Marćin Pšidać u međuvremenu je demantovao izveštaje o tome da njegova zemlja migrante koji u Evropskoj uniji žele podneti zahtev za dodelu političkog azila, proteruje nazad u Belorusiju. Situacija na poljsko-beloruskoj granici je „veštačka kriza, koju je inscenirao beloruski režim”, a migrante „koristi kao instrument destabilizacije istočnoevropskih granica“, rekao je Pšidać u intervjuu za DW.

"Oni kojima je azil zaista potreban, mogu podneti zahtjev u poljskoj ambasadi u Iraku ili nekoj drugoj zemlji, ili u bilo kojoj ambasadi u Minsku ili nekoj od zemalja Bliskog istoka“, dodao je. Nevladine organizacije, pre svih Karitas i Amnest Internašonal, tvrde da poljska pogranična policija krši prava migranata – tako što ih potiskuje nazad na belorusku državnu teritoriju. I Evropska unija je kritikovala Poljsku zbog načina na koji postupa u trenutnoj situaciji na granici.

Beloruski predsednik Aleksander Lukašenko je još maja ove godine najavio da više neće sprečavati migrante u njihovom pokušaju da uđu na teritoriju Poljske ili baltičkih država. Time je on reagovao na pooštrene sankcije EU protiv Belorusije. Brisel je optužio Lukašenka da organizovano prebacuje ljude iz kriznih oblasti na spoljne granice Evropske unije. I Letonija i Litvanija su u međuvremenu pojačale mere zaštite svoje granice, ali hiljade ljudi uprkos tim merama i dalje stižu – delimično uz pomoć krijumčara ljudi.

Porast broja migranata i u Nemačkoj

Skoro svakodnevno se otkrivaju veće grupe ljudi i na nemačkoj granici s Poljskom. Nemačka savezna policija je od avgusta registrovala već više od 4.300 ljudi koji su na nedozvoljen način ušli u zemlju. Oni potiču uglavnom iż Iraka i Sirije, Jemena i Irana.

Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da policija preduzima sve potrebne mere, a to znači da kontroliše lične dokumente određenih lica i u slučaju kada nema konkretne sumnje u počinjeno krivično delo. Ostale mere s ciljem sprečavanja ilegalnih migracija se, tvrdi Ministarstvo, koordinišu s partnerima u Nemačkoj i u inostranstvu. Nemačka je najomiljeniji cilj migranata u Europskoj uniji.

Po podacima Nemačke policije, od januara do maja ove godine registrovanoi je samo 26 osoba koje se dovode u vezu s takozvanom „beloruskom rutom“. U avgustu ih je bilo 474, a u septembru već 1914. U prvoj trećini oktobra ta je brojka već nadmašena: do 11.10. nemačka policija je registrovala 1934 osobe koje su u Nemačku stigle preko te istočnoevropske rute.

(rtr, ap, dpa, dw)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu