Izgleda kao da Donald Tusk i Jaroslav Kačinjski nemaju ama baš ništa zajedničko i da čak pripadaju potpuno različitim generacijama, mada ih deli samo osam godina.

Donald Tusk (66) vođa opozicije nosi belu košulju bez kravate sa značkom u obliku belo-crvenog srca. Predsednik liberalno-konzervativne Građanske platforme (PO) na partijskim skupovima deluje mladalački i dinamično. On govori slobodno i ne boji se polemike. Njegovi skupovi su otvoreni za sve, pa i za političke protivnike koji često postavljaju neugodna pitanja.

Jaroslav Kačinjski (74) šef partije Pravo i pravda (PiS) je sušta suprotnost. Njegove skupove obezbeđuju stotine policajaca, a pristup imaju samo odabrani funkcioneri i članovi partije. U staromodnom odelu sa kravatom Kačinjski nerazgovetno odrađuje svoje govore koji se uglavnom sastoje od upozorenja na Tuska i zle Nemce. I kada čak pri tome pokuša da ispriča neki vic, organizatori najčešće moraju da daju signal da bi se okupljeni nasmejali. Ako su uopšte dozvoljena pitanja, ona su unapred pripremljena.

Sličnosti i razlike

Tusk je više puta pozivao Kačinjskog na televizijski duel. To je Kačinjski ignorisao, a kada je konačno državna televizija TVP uspela da organizuje debatu, Kačinjski je poslao premijera Mateuša Moravjeckog. Kačinjski je dao prednost jednom skupu u unutrašnjosti. Tusk ga je nazvao „kukavcom" jer je izbegao javnu debati i sud javnosti. Poslednji put su njih dvojica polemisali pred kamerama 2007. i Kačinjski je potučen do nogu.

Teško je poverovati da su ova dva političara u prošlosti imala dosta toga zajedničkog. Kačinjski je još sedamdesetih godina prošlog veka bio angažovan u antikomunističkoj opoziciji kao saradnik Komiteta za zaštitu radnika, a Tusk je kao student istorije u Gdanjsku početkom osamdesetih bio angažovan u sindikatu Solidarnost.

Pad komunizma i nove perspektive

Pad komunizma u Poljskoj 1989. stvorio je nove mogućnosti za oba buduća političara. Tusk je osnovao Liberalno-demokratski kongres (KLD). Neko vreme je njegova stranka bila deo demohrišćanske stranke Sporazum centar Jaroslava Kačinjskog, ali su im se putevi uskoro razišli.

Obojica su 2001. osnovali nove partije koje su značajne za Poljsku sve do danas. Jaroslav Kačinjski i njegov brat blizanac Leh osnovali su partiju Pravo i pravda (PiS); Donald Tusk je stvorio Građansku platformu (PO).

Četiri godine kasnije poslednji put su im se ukrstili putevi u svojstvu mogućih saveznika. Posle parlamentarnih izbora 2005. pregovarali su o zajedničkom formiranju vlade. Liderske ambicije i nepoverenje su sprečili saradnju.

Od tada se dvojica lidera smenjuju na vlasti. Kačinjski vlada od 2005. do 2007. Potom vlast preuzima Donald Tusk. Od 2015. opet je na vlasti Kačinjski sa svojom strankom.

Kačinjski optužuje Tuska za smrt svog brata

Politička konkurencija je legitimni deo svake demokratije. Ali ona se u međuvremenu u ovom slučaju pretvorila u lično obojeni međusobni animozitet, koji se povremeno pretvara u mržnju. Smrt poljskog predsednika Leha Kačinjskog u padu aviona 2010. produbila je neprijateljstvo.

„Ubili ste mi brata", uputio je preživeli blizanac optužbu na račun Donalda Tuska. Kačinjski čvrsto veruje da se radi o ruskom atentatu i optužuje Tuska da je saodgovoran za to. Tusk je na sedamdesetu godišnjicu masakra u Katinskoj šumi sam otputovao u Smolensk, pa je prema tumačenju Kačinskog tako omogućio Rusima da obore avion sa njegovim bratom koji je u posebnoj letelici pošao istim putem tri dana kasnije. Za te optužbe nema dokaza, avion je pao u gustoj magli.

Antinemačko raspoloženje

Mržnja i neprijateljstvo veoma su duboki. Kada se Tusk 2017. ponovo kandidovao za mesto predsedavajućeg Evropskog saveta, Kačinjski je učionio sve da spreči njegov reizbor. U tome nije imao uspeha. Kačinjski optužuje Tuska da ne zastupa poljske već nemačke interese. A susednoj Nemačkoj spočitava loše namere prema Poljskoj. Pritom zaboravlja da se početkom devedesetih lično trudio da stekne naklonost nemačkih demohrišćana. Tadašnji nemački kancelar Helmut Kol je izabrao Tuskovu partiju kao partnera, što je Kačinjski doživeo kao poniženje koje dugo nije mogao da zaboravi.

Tusk je oduševljeni Evropljanin, dok Kačinjski odbija jaku Evropsku uniju, pošto u Briselu vidi nemački instrument za prevlast u Evropi. Umesto toga zalaže se za „Evropu otadžbina", što je povratak idejama osnivača Evropske zajednice kao što su italijanski demohrišćanin Alčide de Gasperi ili nemački demohrišćanin Konrad Adenauer.

„Penzionisani spasitelj nacije"

„Jaroslav Kačinjski je zainteresovan isključivo za vlast", citira novinar Kamil Đubka jednog poslanika vladajuće stranke. „On je emocionalni psihopata. Skoro da se ne brine o svojoj finansijskoj situaciji. On ne razmišlja šta će da ruča, njegova hrana je politika".

Tuska vide sasvim drugačije. Njega je još 2007. kada je došao na vlast, publicista koji piše za nedeljnik Politika, Vavžinjec Smočinjski nazvao „Donald Merkel". Time je hteo da kaže da Tusk kopira opreznu politiku malih koraka tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel. Sam Tusk je svoj stil vladavine označio rečenicom da želi „da u cevima bude tople vode". Do danas on zastupa tu minimalističku metodu, ali pitanje je da li je ona dovoljna u Evropi posle ruskog napada na Ukrajinu.

Ove godine Tusk i Kačinjski idu na sve ili ništa. Veliki je ulog. Ako na izborima u nedelju 15.10. 2023. Tusk izgubi, verovatno će se povući da napravi mesta za mlađe. I karijera Kačinjskog bi u slučaju poraza bila okončana.

„Hteo bih da uđem u istoriju kao penzionisani spasitelj nacije", rekao je Kačinjski 1994. Moguće je da se sada to vreme približilo više nego što on želi. 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.