Postoji jedna anegdota koju zna svaki novinar u Poljskoj. Događa se 1994. Tadašnji američki predsednik Bil Klinton posetio je Poljsku, zemlju koja u to vreme nije bila ni članica NATO, a ni Evropske unije i koja je tek nekoliko godina pre toga zakoračila demokratskim putem. Novinari su se trudili da dobiju intervju sa američkim predsednikom, ali niko ne uspeva. A onda se odjednom pojavi tračak nade: jedan novinar uspeo je da dobaci pitanje Klintonu, i to na relativno lošem engleskom: „Mister President, Poland okay?“ Odgovor je glasio: „Okay!“

To je izazvalo salvu smeha među novinarima, ali i ljubomoru kod nekih kolega koji nisu uspeli da uspostave komunikaciju sa šefom Bele kuće. Ta epizoda može smatrati i svojevrsnim „lajtmotivom“ poljsko-američkih odnosa nakon pada Gvozdene zavese i zaokreta Poljske – ne uvek jednostavnog – prema „velikom bratu“ s druge strane Atlantika.

Skoro tri decenije kasnije nikome više nije do smeha. Ruski napad na Ukrajinu ulazi u novu, petu sedmicu. Veliko je zgražavanje u mnogim delovima Europe. I SAD su već u nekoliko navrata bile prisiljene da se jasno pozicioniraju i kažu da su spremne da brane „svaki inč“ teritorija NATO, kako se početkom marta izrazio državni sekretar Entoni Blinken, i to baš tokom boravka u Varšavi. Poljska je zemlja koja se našla na frontu i koju će u kratkom vremenskom periodu da poseti četvoro najvažnijih američkih državnih zvaničnika: osim Blinkena, to su ministar obrane Lojd Oston, potpredsednica Kamala Haris, a sada i sam predsednik Džozef Bajden.

Novo poglavlje

Put u Poljsku mogao bi da obeležiti mandat predsednika Bajdena, baš kao što je to svojevremeno bilo u slučaju Ronalda Regana, ocenjuje ovih dana za nemački kanal TVN24 bivši američki ambasador Danijel Frid. „Sve nekako podseća na Ruzvelta i Čerčila, koji su se sastali pre nego što su SAD ušle u Drugi svetski rat i kada su se dogovorili oko načina delovanja, vođenja rata i načina na koji žele u njemu da pobede.“ Poljska i SAD nisu saveznici u teoriji, već u stvarnoj ratnoj situaciji, naglašava Frid.

S obzirom na te okolnosti, odjednom deluje kao da mnogi aspekti koji su u poslednje vreme obeležavali bilateralne odnose potiču iz neke druge epohe. Pitanja bezbednosti su očigledno sve drugo zasenila: „Poljska će zauzeti ulogu Savezne Republike Nemačke tokom Hladnog rata“, kaže Mihal Baranovski, direktor varšavskog predstavništva Nemačkog Maršalovog fonda (German Marshall Fund, GMF), američke fondacije koja se bavi jačanjem transatlantskih odnosa. Baranovski ocenjuje da je reč o „novom poglavlju“, nakon što su prvu godinu Bajdenovog mandata po pitanju Poljske „obeležili usponi i padovi“, pri čemu su „padovi“, kako za DW kaže Baranovski, bili znatno izraženiji od pozitivnih aspekata, odnosno „uspona“.

Kasna čestitka

Vašingtonu nije promaklo da je poljski predsednik Andžej Duda dosta kasno čestitao Bajdenu na izbornoj pobedi. Dok su neki drugi predsednici Bajdenu poslali čestitku već nakon što su u najvažnijim američkim medijima objavljene prognoze rezultata izora, poljski predsednik, koji se trudio da uspostavi bliske odnose s Bajdenovim prethodnikom Donaldom Trampom, u toj fazi čestitao je samo na „uspešnoj predsedničkoj kampanji“. Stvarna čestitka iz Varšave stigla je tek nakon formalnog glasanja američkih elektora.

„Bajdenu je veoma važno stanje demokratije u svetu. A u to spadaju i vladavina prava, a i sloboda medija“, naglašava Baranovski. Odnosi na relaciji Varšava-Vašington su se znatno pogoršali nakon što je Sejm (poljski parlament) krajem 2021. usvojio novi Zakon o radiodifuziji, koji je bio usmeren protiv stanice TVN24 koja se nalazi u američkom vlasništvu. Na iznenađenje mnogih u Poljskoj, predsednik Duda je uložio veto na taj zakon.

„Fort Tramp“

Poljsko-američki odnos u to vreme je bio opterećen sporazumom koji su u julu te godine sklopili Nemačka i SAD – o budućnosti gasovoda Severni tok 2. SAD su tada pristale na puštanje gasovoda u pogon, a poljska vlada reagovala je s „iznenađenjem“. U prevodu s diplomatskog jezika: Poljaci su bili besni.

Pre toga, tokom Trampovog mandata, Poljska je, činilo se, postala najvažniji američki partner na evropskom kopnu. Varšava i Vačington bili su ideološki i politički bliski, bez obzira na Trampove izjave o NATO, kojeg je nazvao „zastarelim“, i bez obzira na njegov sve u svemu nejasan stav prema Rusiji i Putinu. Poljski predsednik se 2018. zalagao za stalno prisustvo američkih vojnih trupa u Poljskoj („Fort Trump“). Dve godine kasnije, zemlje su potpisale sporazum o „pojačanoj odbrambenoj saradnji“.

Lična naklonost…

„Donald Tramp je bio u konfliktu s Nemačkom i čitavom Evropskom unijom i zato se on na neki način posvetio Poljskoj“, kaže za DW bivši diplomata Januš Rajter. „U Varšavi su se tome veoma radovali, što je bilo nekako i razumljivo. Ali, na neki način to je bilo i nešto što je opasno, varljivo. Trampova naklonost bila je nešto u šta se nije moglo pouzdati, između ostalog i zbog toga što se tu radilo o njegovoj ličnoj naklonosti, a ne o nekakvoj strategiji. Bajden pak ima strategiju.“

Rajter je između 2005. i 2007. bio poljski ambasador u SAD, dakle u vremenima u kojima je Poljska sa SAD učestvovala u ratu protiv Iraka, ratu kojemu su se Nemačka i Francuska protivili. To nije bilo jednostavno vreme, ali jeste bilo uzbudljivo, priseća se Rajter. Odnosi sa Vašingtonom su, kaže, tada bili bliski.

Poljska je već godinama na glasu kao pro-američka zemlja. I upravo to je u Evropi, i to ne samo tokom mandata predsednika Džordža Buša mlađeg, često bilo i razlog za trzavice. „Mnogi Nemci nemaju gotovo nikakvo razumevanje za poljske simpatije prema SAD koje su obeležile poslednjih 30 godina“, kaže Rajter. „Nadam se da sada između Poljske i Nemačke više nema nikakvog problema zvanog SAD, jer verujem da svi oni koji su stvarno otvorili oči i vide što se događa, moraju da shvate da bi mi u Evropi bili u mnogo goroj situaciji bez SAD.“

U načelu u Poljskoj, za razliku od zemalja poput Nemačke, ima mnogo više generalnog poverenja u SAD kao državu, nezavisno od toga ko je tamo predsednik, napominje Rajter.

„Asimetrija“

Poljski diplomata ipak dodaje da to u Nemačkoj nije bio slučaj tokom predsedničkih mandata Baraka Obame, koji je bio veoma popularan među Nemcima. A u Poljskoj je za to vreme „vladala zabrinutost da Obama neće Poljacima pokloniti dovoljno pažnje oko bezbednosnih pitanja, odnosno da bi on čak mogao da napravi neke ustupke Rusiji. To se nije potvrdilo, ali je postojala jedna faza u kojoj je odnos Poljske i SAD bio hladan, čak i na međuljudskom nivou.“ U takvim fazama, kaže Rajter, glasnije se priča o onom stalnom prigovoru na „asimetrij“ u bilateralnom odnosu – dakle o mišljenju da dvoje partnera nisu ravnopravni.

Baranovski podseća na jedan primer od pre nekoliko nedelja tokom kojeg se ta „asimetrija“ našla na ispitu. To je potez koji dokazuje da je Poljska svesna svog povećanog značaja – radi se o zbrci oko isporuke poljskih borbenih aviona tipa MiG-29 Ukrajini. Bio je to potez od kojeg je Varšava na kraju ipak odustala, jer je to moglo da se protumači kao ulazak u rat.

„Bilo je pritisaka od strane jednog dela američke administracije, a Poljska je reagovala javno i bez dogovora“, kaže Baranovski. Varšava je naime ponudila Amerikancima da preuzmu poljske avione – ali je Pentagon to odbio.

„Iz američkog ugla, Poljska se pokazala kao neuračunljiv partner koji konflikte iznosi javno, umesto da ih rešava iza zatvorenih vrata“, smatra Baranovski. Prema njegovom mišljenju, neravnoteža u odnosima dveju zemalja ubuduće će biti još izraženija – Poljska doduše za SAD jeste postala važnija, ali su sa druge strane SAD za Poljsku doslovno od egzistencijalnog značenja.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.