Levo-liberalna vlada Donalda Tuska u Poljskoj na vlasti je pola godine. Međutim, bilans uzdanice svih proevropskih snaga za sada je skroman. U završnici predizborne kampanje za evropske izbore u ispitivanjima javnog mnjenja ponovo vodi nacionalno-konzervativna stranka Pravo i pravda (PiS), njegovog glavnog protivnika Jaroslava Kačinjskog.

Kako bi svoje birače mobilizovao da izađu na izbore u nedelju (9. jun) Tusk se poslužio proverenom metodom. Pozvao je na skup u utorak (4. jun) u Varšavi. Masovnim okupljanjem je pre godinu dana uspešno započeo kampanju za nacionalne izbore u oktobru prošle. godine. Tada se njegovom pozivu odazvalo više stotina hiljada ljudi, neki čak govore o milion učesnika.

Strah od Rusije

Četvrti jun u Poljskoj je dan velikog simboličnog značenja. Tog dana, pre 35 godina (1989), održani su prvi delimično slobodni parlamentarni izbori, koji su bili početak pada komunističkog sistema. Tusk se nadovezao na taj istorijski događaj.

„Tada se radilo o tomu da je ovde Poljska, a ne Rusija. Danas se borimo za to da se ne vrati stari (sovjetski) poredak“, rekao je predsednik poljske vlade. Upozorio je na opasnost pobede proruskih stranaka na evropskim izborima. „Verujte mi, za Kremlj bi političko osvajanje Brisela bilo važnije nego zauzimanje Harkiva“, nastavio je Tusk. „Ne možemo da spavamo, ne možemo da se odmaramo“, upozorio je Tusk pred oko 30.000 okupljenih.

Hakeri napali poljsku novinsku agenciju PAP

Već nedeljama Tusk u predizbornoj kampanji evropske izbore opisuje kao borbu između Evrope i Rusije. Nacionalnim konzervativcima oko Kačinjskog on predbacuje da sklapaju pakt sa evroskeptičnim strankama Viktora Orbana u Mađarskoj i Marin Lepen u Francuskoj. One žele da oslabe Evropsku uniju i rade u korist Kremlja, poručio je Tusk. A u parlamentu je političare iz stranke PiS nazvao „plaćenim izdajnicima i robovima Moskve“.

Za strah od neprijateljskih ruskih aktivnosti ima jakih argumenata. Poljske bezbednosne službe pretpostavljaju da iza niza požara u Varšavi i drugim delovima zemlje stoje Rusi. Sve više je i kibernetičkih napada. Najnovija žrtva je Poljska novinska agencija PAP. Hakeri su probili njen sigurnosni sistem i objavili lažnu vest o navodnoj mobilizaciji 200.000 poljskih rezervista, koji bi navodno trebalo da idu u Ukrajinu.

Raste pritisak na granici sa Belorusijom

I situacija na poljskoj granici prema Belorusiji je eskalirala proteklih nedelja. Uprkos ogradi izgrađenoj za vreme prošle vlade, svakodnevno na toj granici bude oko 300 incidenata između poljskih bezbednosnih snaga i migranata koji pokušavaju da probiju ogradu kako bi ušli u Evropsku uniju. Migranti napadaju poljsku graničnu policiju i vojsku kamenjem, komadima drveta ili oštrim predmetima. Pre nedelju dana jedan poljski vojnik je teško povređen ubodom nožem u prsa kada je hteo da spreči migrante da pređu granicu.

U svom govoru u Varšavi Tusk je optužio Moskvu i Minsk da „organizovanim pritiskom“ destabilizuju stanje na granici. „Tamo besni rat – svakog dana, svakog sata, a njime upravljaju Lukašenko i Putin“, naglasio je poljski premijer. Kao reakciju na to Tusk je najavio stvaranje područja uz granicu sa Belorusijom u kojem će biti ograničena sloboda kretanja. Odbrambeni program „Zaštitni štit Istok“ trebalo bi da stvori sigurnost od vojne pretnje iz Rusije.

I pored korupcionaških afera PiS ostaje jak

Nade liberala da će PiS nakon gubitka vlasti i povlačenja iz državnih medija izgubiti na značaju, do sada se nisu ostvarile. Predsednik stranke Jaroslav Kačinski preživeo je unutarstranačku kritiku njegovog načina vladanja i za sada ostaje neosporni vođa nacionalno-konzervativnog tabora.

Brojne afere povezane sa bivšom vladajućom strankom, koje izlaze na svetlost dana nakon što je ona izgubila vlast, izgleda da nisu ostavile utisak na verne birače PiS-a. Pokazalo se da su političari oko bivšeg ministra pravosuđa Zbignjeva Ziobroa za svoju predizbornu kampanju koristili novac iz jednog fonda za žrtve zločina.

Tri parlamentarna istražna odbora intenzivno rade na rasvetljavanju tog slučaja. U međuvremenu je poznato da je špijunski program Pegasus korišćen i protiv političkih protivnika i da su korumpirani zaposlenici ministarstva spoljnih poslova, poljske vize prodavali ljudima u Aziji i Africi. Ali, parlamentarni poslanici se gube u pojedinostima, a političari PiS-a pozvani na saslušanje vešto se brane i pokušavaju da sabotiraju rad istražnih odbora. Konkretnih rezultata još nema. Tuskovi birači postaju nestrpljivi.

Većina Poljaka je za Evropsku uniju

Poljska ostaje zemlja u kojoj se velika većina društva izjašnjava za Evropsku uniju. Iz najnovijeg istraživanja koje je sproveo „Pju riserč centar“ (Pew Research Center) proizilazi da 76 odsto Poljaka podržava evropsku integraciju, dok 21 odsto kritički gleda na EU. Višegodišnja antievropska retorika PiS-a, pre svega protiv takozvanog Zelenog sporazuma (Green Deal) i migracione politike, ipak nije prošla bez traga. Jer, pre dve godine je 89 odsto Poljaka podržavalo Evropsku uniju.

Ove nedelje će poljski birači po treći put izaći na birališta u zadnjih osam meseci. Koliko će ih ostati kod kuće zbog umora od izbora, nije jasno. Izlaznost kao 15. oktobra 2023. ne može se očekivati. Tada je gotovo 75 odsto birača s pravom glasa izašlo na birališta, a neki su pred biralištima čekali do duboko u noć kako bi dali svoj glas. Do sada je na izborima za Evropski parlament u Poljskoj u proseku učestvovalo 20 do 24 odsto birača. Samo je 2019. godine taj broj skočio na gotovo 46 odsto.

„Odziv birača će biti presudan“, piše Mihal Šuldžinski u dnevnim novinama Rečpospolita. To je razlog zašto Tusk nade polaže u antirusko raspoloženje. Osim straha od PiS-a i Rusije on nema drugih instrumenata za mobilizaciju glasača – zaključuje novinar Šuldžinski.