Aleksandar Dimitrov, direktor Kulturno-informativnog centra Bugara u Bosilegradu i funkcioner Demokratskog saveza Bugara, kaže za DW da ga je izjava potpredsednice Bugarske Margarite Popove „prijatno iznenadila“. On ističe da ta nacionalna manjina ima brojne probleme u ostvarivanju svojih prava:

„Obrazovanje na maternjem jeziku je veliki problem. Taj problem imamo još od 1987. godine, kada je doneta odluka da se maternji jezik praktično ukine, iako smo do tada učili, i ja sam učio, ceo nastavni program na bugarskom jeziku. Naravno, učili smo i srpski kao jezik države u kojoj živimo. Onda je doneta jedna smešna odluka da taj model treba da bude dvojezični. A to je u stvari značilo da se čitava nastava odvijana srpskom, a samo nekoliko časova na bugarskom jeziku“, kaže Dimitrov.

Dimitrov ističe da postoji i problem vršenja crkvenih službi na bugarskom jeziku. On tvrdi da je Bugarima nedavno onemogućeno i da polože vence na spomenik nacionalnom heroju Vasilu Levskom u Bosilegradu.

Problemi (ni)su teški

S druge strane, predsednik Nacionalnog saveta Bugara u Srbiji Zoran Petrov iz Dimitrovgrada, koji je i poslanik Demokratske stranke u Skupštini Srbije, za DW kaže da je izjava bugarske potpredsednice „preterivanje”, baš kao i izjave pojedinih predstavnika Bugara iz Srbije. On je izrazio čuđenje što se Margarita Popov nije susrela sa predstavnicima Nacionalnog saveta Bugara i rekao da se problemi sa poštovanjem prava Bugara u Srbiji rešavaju u saradnji sa nadležnim ministarstvom.

„Nisu to problemi za koje može da se kaže da se ugrožavaju prava bugarske nacionalne manjine. Postoji Zakon o nacionalnim savetima, a to što mi ne možemo u dovoljnoj meri da konzumiramo sva prava i da iskoristimo i sve mogućnosti koje nam Ustav pruža, je više naš problem nego što nam država to onemogućuje. Kao i sve druge nacionalne zajednice i mi imamo neke nerešene probleme, koje pokušavamo da rešimo u saradnji sa nadležnim ministarstvima“, kaže Petrov.

Petrov ističe da u Dimitrovgradu postoje dva srednjoškolska odeljenja u kojima se nastava odvija na bugarskom jeziku. Takođe, navodi da je u toku rešavanje problema Novinsko-izdavačke ustanove „Bratstvo”, a ishod treba da bude da istoimene novine, koje su nakon 50 godina izlaženja prestale da se štampaju, ponovo počnu da izlaze.

Ugledati se na Vojvodinu

Zamenik zaštitnika građana Srbije za prava nacionalnih manjina Goran Bašić za DW kaže da ima prostora za unapređenje prava Bugara u Srbiji: „Kada je reč o ostvarivanju prava nacionalnih manjina u centralnoj Srbiji, Srbija zaista treba da radi na doslednoj implementaciji prava i da dostigne onaj standard koji je već postignut u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini. Takođe, zaštitnik građana je dao preporuku Ministarstvu kulture u vezi sa ostvarivanjem prava bugarske nacionalne manjine na informisanje, na zaštitu kulturnog identiteta, ali ona nije sprovedena.“

Goran Bašić dodaje da i neke države iz regiona koje su već u Evropskoj uniji imaju još dosta toga da urade na unapređenju zaštite prava nacionalnih manjina.

Inače, pre desetak dana u Bosilegradu bilo je razmene optužbi da su srpski carinici navodno ometali organizaciju dečjeg Uskršnjeg festivala, jer su na granici zadržavali poklone namenjene deci, što je srpska carina demantovala.

Bugarska je u februaru mesecu uručila protestnu notu Srbiji zbog navodne zabrane skupa u Bosilegradu povodom 138. godišnjice smrti bugarskog nacionalnog heroja Vasila Levskog. Navodno, tada je bilo zabranjeno aktivistima bugarske pronacionalističke stranke „Ataka“ da uđu u Srbiju. Slične optužbe na račun srpskih vlasti upućene su i krajem 2011. godine, kada veći broj autobusa sa aktivistima „Atake“ nije uspeo da uđe u Srbiju. Oni su se tada uputili u Bosilegrad kako bi obeležili 91. godišnjicu potpisivanja Nejskog mirovnog sporazuma.

Nejski mirovni sporazum potpisan je 27. novembra 1919. godine u gradiću Neju kod Pariza, i njime su Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS) pripojene teritorije Caribroda, Bosilegrada, Strumice i delovi s desne strana reke Timok.

Prema podacima popisa stanovništva iz 2002. godine, u Srbiji živi nešto više od 20.000 Bugara.

Autor: Dinko Gruhonjić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković