Šta je s tim satirima današnjeg doba? Tim mešancima životinje i čoveka kakve Japanac Hiromicu Nakauči sada sme da uzgaja? On time odlazi mnogo dalje nego što je i u Japanu to bilo dozvoljeno: on sada sme da dozvoli da zametak sazre i dođe na svet. To je novo. I to je jedina novina kod tog istraživanja. Jer već mnogo godina se u raznim zemljama eksperimentiše sa životinjama i ljudskim ćelijama.

Cilj je u početku nešto dobro: da se u životinjama stvore ljudski organi kako bi se imalo dovoljno organa za presađivanje. Jer njih nedostaje u čitavom svetu.

Uz pomoć tehnike tog Japanca to funkcioniše. Teoretski. Jer kod takvih embriona rastu ćelije oba bića potpuno razdvojeno jedne od drugih. Tako onda može da se dogodi da organi potiču od jednog bića, na primer od čoveka, a „pakovanje“ od drugog, na primer od svinje.

Ali to još tako ne funkcioniše. Da razmišljamo dalje: šta bi bilo kad bismo imali savršeno biće kao kombinaciju svinje i čoveka? Namerno ne spominjem majmune i šimpanze, jer to je užasavajuće već i zbog genetske sličnosti koja je negde oko 95 odsto.

Ostanimo kod svinje: svinje uzgajamo, svinje jedemo, svinje masovno proizvodimo. Dakle, ne bi trebalo da nam smeta da stvorimo svinju-čoveka. To bi i dalje bila svinja, roktala bi, valjala bi se u blatu i češala, kao i sve druge svinje. Ali njena jetra, bubrezi i srce bili bi ljudski.

Mogli bismo tako tog mešanca da koljemo i uzmemo organ koji nam je potreban. Ostalo bi, da tako kažemo, moglo da završi i u kobasicama. Isto važi i za ovce. Ili koze. Imate li problema s tim?

Nemam – ali to je užasno!

Iako ta tehnika još ne postoji i nema tog naučnika koji može da nam kaže da li će ikada postojati, logika sugeriše da, ako životinje masovno uzgajamo kako bismo ih jeli, onda bi mogli i da ih uzgajamo kako bismo spasili ljudske živote. I ja kao vegetarijanka koja odbija takav uzgoj životinja mogla bih da pristanem na takav argument.

Idemo dalje u razmišljanju: šta ako nam zatrebaju nervne ćelije? Ljudski mozak u telu svinje? Da li bi svinja počela da razmišlja kao mi? Počela da govoriti? Koliki udeo čoveka bi onda bio u toj životinji koja služi samo za klanje i kao skladište organa? Naučnici nam kažu kako se to verovatno nikad neće dogoditi. Verovatno.

Pretpostavljam da taj put ionako ne vodi nikuda. A već i sama pomisao da se stvori živo biće kao skladište delova za čoveka jednostavno je perverzna. I iskreno rečeno, već preživela.

Ima već i drugih, mudrijih metoda. Na primer uzgajati organe iz ćelije u laboratoriju. S jednostavnim organima to već funkcioniše i iz ćelija kože može da se proizvede nova koža. Ima već i veštački stvorenih disajnih puteva, vena, mokraćnih kanala... Ta zanimljiva metoda zove se „Tissue Engineering“. Kod složenijih organa ona još uvek ne funkcionira, ali potencijala ima.

Osim toga, tako ne pati nikakva životinja. A i rizik da se u neko doba stvori bićenastalo ukrštanjem čoveka i životinje ne postoji. Tako nešto niko ne želi.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android