Kompjuterski stručnjaci smatraju da nije uvek neophodno imati najnoviju verziju nekog programa ili zbog toga radije kupovati novu tehničku spravu.

Peter Šnajder direktor firme Juzdsoft (Usedsoft) pojašnjava i zašto:

„Mi zapravo kupujemo softverske licence od nemačkih firmi poput recimo nekih Daksovih odeljenja. Reč je o programima koji im više nisu potrebni. Cena u tom slučaju pada i za 50 odsto u pojedinim slučajevima“.

Drugim rečima ono čime se firma Usedsoft bavi je otkup i prodaja starog softvera:

„Danas smo na primer imali ponudjača koji prodaje 370 licenci za windows-ov operativni sistem NT. Pristali smo na tu ponudu a za uzvrat smo isto prodali 420 licenci za Windows XP.“

Postavlja se medjutim praktično pitanje ko zapravo kupuje već korišćen servis. Šnajder pojašnjava:

„Postoje tzv. stari sistemi, koji koriste još na stotine hiljada uredjaja. Kao što je to slučaj sa naplatnim sistemima u supermarketima, benzinskim stanicama. Kase u tim objektima koriste recimo Windows NT zato što je to stabilan sistem. A to je korisnicima strašno važno. Kod nas taj program mogu da kupe za 25 evra. Ako žele novu Vistu morali bi platiti najmanje osam puta toliko.“

Ciljna grupa second-hand programa nažalost nisu obični potrošači, već firme. Vrednost narudžbine ne može biti manja od 2.000 evra. Takvi poslovni aranžmani sklapaju se uglavnom sa većim preduzećima poput Karštata, Reve i drugih. Ali ima i srednjih preduzeća koji se odlučuju na kupovinu softvera iz druge ruke. Obrt u prodaji second hand softvera se u Nemačkoj za prošlu godinu procenjuje na 30 miliona evra.