Optužbe izraelske tajne službe Šin bet protiv Palestinca Vahida Borša su teške. Tvrdi se da je taj inženjer koristio novac iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj da bi pomogao organizaciji Hamas u gradnji pristanišne infrastrukture za pomorske snage. Osim toga, on, prema tvrdnjama tajne službe, nije prijavio tunele i skrovišta oružja Hamasa iako ih je video, a i pomagao je sanaciju i renoviranje kuća baš na području gde žive pripadnici Hamasa.

Te optužbe izgledaju bezazleno u poređenju sa optužnicom protiv Mohameda el Halabija... On je kao rukovodilac misije hrišćanske dobrotvorne organizacije World Vision u Gazi optužen da je čak 60 odsto budžeta utajio i tim novcem potpomogao Hamas. Tajna služba se okomila i na jednog saradnika organizacije Save the Children koji navodno radi za Hamas. Sve tri pomenute humanitarne organizacije su obećale da će ispitati navode iz tih optužbi i ubuduće pomno nadgledati sve radne procese.

Pojas Gaze ima oko 1,8 miliona stanovnika koji žive pod vođstvom Hamasa, organizacije koju SAD, EU i Izrael smatraju terorističkom. Ta organizacija se slabo stara o osnovnim životnim potrebama građana, koji žive u bedi i zbog toga što ih je Izrael hermetički izolovao od ostatka sveta. Međunarodne humanitarne organizacije su zato aktivne u Pojasu Gaze i snabdevaju tamošnje stanovništvo hranom i lekovima, a deci donose udžbenike i školski materijal.

Slaba interna kontrola?

Neki Izraelci sada smatraju da su se potvrdile njihove sumnje da humanitarne organizacije ne nadziru dovoljno dobro svoje radnike. Bivši direktor Šin beta Avi Dihter je u intervjuu za izraelski radio rekao da „gotovo 100 odsto“ službenika Organizacije UN za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA) zapravo radi za Hamas. Dodao je da je međunarodna donatorska zajednica „užasno naivna“.

Emanuel Nahšon, portparol Ministarstva spoljnih poslova, pustio je u opticaj karikaturu na kojoj se vide jedno dete i jedan stari prosjak u Gazi. Čanče za sitninu je povezano sa šahtom-kanalom koji vodi kroz zemlju a na drugom kraju je maskirani muškarac koji slaže novac na gomile. Na pitanje da li postoji mogućnost da dobrotvorne organizacije pomažu Gazu a da istovremeno ne potpomažu i Hamas, on je odgovorio da bi to „zahtevalo bolje mehanizme kontrole protoka i upotrebe novca“.

Gerald Štajnberg, predsednik nevladine organizacije NGO Monitor, proizraelske grupe koja nadgleda donacije Palestincima, zatražio je od tih organizacija da stalno nadziru rad svojih pripadnika i da se pri tome služe tehnologijama koje koriste i tajne službe. Štajnbergova organizacija je izdala saopštenje u kome se kaže da je činjenica da novac stiže do Hamasa „delimično prouzrokovana nedostatkom volje“.

Nadzor i kontrola

Američko ministarstvo spoljnih poslova je navelo da je od 2012. organizacijama u Gazi i na Zapadnoj obali platilo 1,4 milijarde dolara. Da bi sprečilo da se taj novac zloupotrebi za terorističke aktivnosti, saradnici na terenu su pod nadzorom, a američka vlada je u tesnom kontaktu sa izraelskom – rečeno je u Vašingtonu.

Međunarodne organizacije sada navode da intenzivno kontrolišu sve svoje radne procese. Oksfam, organizacija koja stanovnicima Pojasa Gaze obezbeđuje vodu i hranu i pruža im pomoć u zemljoradnji, saopštila je da sprovodi „rigorozne kontrole, kako bi pomoć stigla do onih kojima je najpotrebnija“.

Portparolka organizacije World Vision je rekla da su njeni saradnici takođe pod nadzorom i da je angažovala i savetnike koji sada proveravaju i da li čitav sistem nadzora funkcioniše kako treba. Dok se provera ne završi, Nemačka i Australija neće slati novac programima za pomoć. World Vision je privremeno obustavio svoje akcije u Pojasu Gaze, uz saopštenje da je suma za čiju proneveru je optužen Mohamed el Halabi – 30 miliona dolara tokom pet godina – veća od desetogodišnjeg budžeta ogranka te organizacije u Pojasu Gaze.

Mohamad Ahmud je advokad Mohameda el Halabija. On odbacuje izraelske tvrdnje da je El Halabi priznao da je član Hamasa i kaže da je on samo rekao istražiteljima da su naoružani Hamasovci iz magacina pomenute organizacije uzimali šta god su hteli, i da Pojas Gaze jeste pod njihovom kontrolom.

Ahmud, koji je i politikolog na Univerzitetu Al Azhar u Gazi, smatra da Hamas ne mora ni da primeni silu kada pleni pakete sa sredstvima humanitarne pomoći. Jer, kako kaže, ta grupa je vrlo ukorenjena u regionu: „Svi mi imamo rođake, prijatelje ili komšije koji su članovi Hamasa. A ljudi ponekad čine jedni drugima usluge.“