Rat u Siriji besni već pet godina, a borbe se i dalje intenziviraju. Posledica toga je najveća katastrofe sadašnjice koju su prouzrokovali ljudi. Navedimo još jednom brojke koje su ponovljene već toliko puno puta: četvrt miliona mrtvih, milion ranjenih, više od polovine stanovništva u bekstvu. Statistički gledano, tokom rata se svakog sata iz domova protera 50 porodica.

Evropa kao posmatrač

Dugo vremena je svet, dugo vremena je Evropa te patnje samo posmatrala. Izgledalo je kao da se to događa negde daleko, daleko. Koliko god to bilo tužno, tek je masovna navala sirijskih izbeglica na Evropu „gurnula“ stravičnu sudbinu žrtava na dnevni red međunarodne politike. A navala traje i dalje. Uprkos zimi, u januaru ove godine, više ljudi se odlučilo na opasan prelazak Egejskog mora od Turske do Grčke, nego u julu prošle godine – kada su vladali najbolji vremenski uslovi.

Egzodus je snažan šamar međunarodnoj zajednici u Siriji i susednim zemljama. Uz sedam miliona prognanika na tlu Sirije, oko četiri i po miliona Sirijaca trenutno su izbeglice u Jordanu, Libanu, Turskoj. Njihovi obroci su iz godine u godinu sve manji i manji. Zbog toga ne bi trebalo da čudi što ti očajni ljudi na kraju rizikuju sve kako bi stigli u Evropu. Humanitarne organizacije su u 2015. godini uspele da prikupe samo polovinu potrebnih sredstava. Pozive u pomoć mnogi su ignorisali. I Evropljani, a pre svih bogate zalivske zemlje. One su doduše otvoreno ili manje otvoreno podržavale džihadističke borce, ali kada se radi o pomoći izbeglicama – tu su sitničave.

Kratkovido škrtarenje

Upravo sada, nakon što je izbeglička kriza zahvatila i Evropu, pokazuje se koliko je za Evropljane škrtarenje bilo kratkovido. Zbog lošeg upravljanja krizom, ugroženo je zajedništvo Evropske unije, ali i sloga unutar nemačke vlade. To istovremeno omogućava i uzlet desno-ekstremnih i nacionalističkih pokreta u čitavoj Evropi. Ali i košta: samo u ovoj godini će, sudeći prema računici kelnskog Instituta nemačke privrede, Nemačka za smeštaj i staranje o oko milion i po izbeglica potrošiti 17 milijardi evra. U to nisu uračunati troškovi kurseva jezika ili integracije.

Na licu mesta se i sa mnogo manjim sumama može uraditi daleko više. U i oko Sirije mora se investirati mnogo više, ukoliko se želi da se ljudima pruži perspektiva. Devet milijardi američkih dolara koje bi se trebalo sakupiti na sirijskoj donatorskoj konferenciji u Londonu, deluje relativno skromno. Nemačka je već najavila da će pomoć dati 2,3 milijarde evra. Drugi ni taj primer morali da slede – hrabro, velikodušno, dalekovido. I to bi moralo da ide brzo.

Kao i u svakoj nevolji, i u ovoj važi pravilo: brza pomoć je dvostruka pomoć. Važan aspekt pritom je da međunarodna zajednica mora da investira veoma mnogo novca u obrazovanje. Više od polovine sirijskih izbjeglica su ljudi mlađi od 18 godina. Obrazovanje i perspektiva najbolja su zaštita protiv džihadista koji obmanjuju narod.

LINK: http://www.dw.de/dw/article/0,,19025649,00.html