Grčku su u ovoj godini pogodile brojne katastrofe, od požara i poplava, preko toplotnih talasa, pa do nestašice vode na nekim egejskim ostrvima. Sada se Grci bore protiv nove nedaće. Od 26. avgusta područje oko lučkog grada Volosa i okolnih mesta u zalivu u centralnoj Grčkoj „preplavilo“ je više od stotinu tona mrtve slatkovodne ribe – koja je u zaliv Pagasitikos stigla preko jedne manje jeke koja se u more uliva u blizini voloske luke. Lokalne vlasti proglasile su vanredno stanje – do kraja septembra. Trenutno se u Volosu punom parom radi na uklanjanju mrtve ribe.

Riba potiče iz jezera Karla, koje se nalazi dvadesetak kilometara severno od Volosa. To je jedno od najvećih grčkih jezera. Karla je 1962. u potpunosti isušena, kako bi se povećala poljoprivredna površina u tom regionu, a od 2010. do 2018. jezero je delimično renaturisano. Nakon velikih poplava zbog orkanskog nevremena u septembru 2023, u roku od samo nekoliko dana vodena površina naglo se povećala, sve do površine koju je jezero izvorno imalo – oko 180 kvadratnih kilometara. U mesecima koji su usledili, ribe su u jezeru Karla pronašle toliko mnogo hrane da su počele ubrzano da se razmnožavaju.

A onda je stiglo leto. I to najtoplije leto otkako se u Grčkoj meri temperature. Mesecima nije pala ni kap kiše. Nivo vode u jezeru Karla zbog toga je brzo počeo da opada, a ribe su masovno počele da se doslovno guše. Prvi izveštaji koji su tvrdili da je do pomora ribe došlo prilikom kontakta s morskom vodom, odnosno zbog velike razlike u procentu soli u vodi, pokazali su se kao pogrešni – ribe su već bile mrtve u trenutku kada su završile u moru.

Prekasna reakcija vlasti

Radi se o najvećem, ali ne i o prvom pomoru ribe u regionu Volos. Vlasti su zapravo morale da nadziru razvoj situacije u jezeru Karla, odnosno trebalo je da na vreme uoče da preti katastrofa. Moglo je da se organizuje da se razapnu mreže u reci i da se uginule ribe na vreme uklone iz vode. Umesto toga, one su završile u moru.

U međuvremenu je u luci Volos, odnosno na okolnim plažama, prikupljeno više od sto tona uginule ribe. Uz pomoć bagera i ribarskih brodića vlasti sada rade na uklanjanju mrtve ribe. Plan je da se ona prebaci u jedno specijalno postrojenje u susednom gradu Larissi, kako bi se tamo spalila.

Težak udarac za lokalnu privredu

Fotografije uginule ribe obišle su svet. Smrad duž promenade u Volosu je neizdrživ – i za lokalne stanovnike, ali i za turiste. Mnogi su napustili to mesto na samom početku katastrofe, a to je težak udarac za lokalnu privredu, koja u velikoj meri zavisi od turizma. U teškoj situaciji su hotelijeri u regionu, a u katastrofalnoj riblji restorani koji nude lokalne specijalitete. Doduše, Ministarstvo zdravlja naglašava da nema opasnosti za javno zdravstvo, ali gostiju svejedno nema. Niko ne želi da jede u blizini takvog horora.

Prema navodima lokalne Trgovinske komore, promet u prodavnicama na gradskoj promenadi proteklih dana je opao za oko 80 odsto. „Ovo je neverovatna ekološka, ali i ekonomska katastrofa“, kaže jedan predstavnik Komore.

Vlada u Atini je za iduće dane najavila čitav niz mera kojima želi da pomogne pogođenim firmama. Ali, to je uobičajena reakcija grčkih vlasti na svaku katastrofu – umesto da se radi na prevenciji, ona plaća odštete. A one su često veoma male.

Ko je kriv?

Potraga za odgovornima za katastrofu već je počela, i pre nego što se uklonila uginula ribu. Gradonačelnik Volosa, Ahileas Beos, optužio je guvernera regiona Tesalije, Lučku upravu Volosa i nadležna ministarstva, da nisu uradili ono što je trebalo da urade. „Niste uradili ono što je bilo očigledno – da se postave mreže“, rekao je. Vrhovni sud Grčke dao je nalog da se pod hitno sprovede istraga o okolnostima katastrofe. Mora da se razjasni ko je krivično-pravno odgovoran za situaciju, navodi Sud. Pritom se ne radi samo o proteklim danima, već o svim mogućim propustima proteklih meseci.

Vlasti osim toga čekaju i na rezultate analize čije je sprovođenje zatražilo Državno tužilaštvo. Cilj je da se sazna da li su ribe uginule zbog gušenja ili možda zbog bezobzirnog korišćenja đubriva i pesticida u regionu oko jezera Karla. U tom slučaju bi efekti pomora ribe na floru i faunu relativno izolovane uvale Pagasitikos bili još gori.

Uvek iste greške...

Do 1962. je jezero Karla bilo drugo najveće vlažno područje u Grčkoj. Zbog potrebe da se dođe do novog poljoprivrednog zemljišta, država je odlučila da se jezero isuši. Taj proces je trajao oko godinu i po dana i to je bio jedan od najvažnijih projekata u razvoju grčkog agrara. Na taj način došlo se do 80.000 hektara nove obradive površine. Ali, ubrzo nakon isušivanja, region je pogodila velika ekološka katastrofa. Nivo podzemne vode znatno je opao, povećala se stopa zagađenja u uvali Pagasitikos, a pojavio se i fitoplankton, odnosno more je počelo da „cveta“.

S obzirom na tadašnju ekološku katastrofu, ali i onu koja se upravo događa, Antonis Kokinakis, profesor poljoprivrede i šumarstva na Aristotelovom univerzitetu u Solunu, ocenio je na Fejsbuku da grčka država ne uči na sopstvenim greškama: „Priroda nam se obraća, ali mi je ne slušamo ili ne želimo da je čujemo.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku