Od samita u grčkom Solunu 2003. godine Evropska unija, koja se u međuvremenu sastoji od 27 zemalja članica, ponavlja mantru: države Zapadnog Balkana deo su Evrope i treba da budu primljene u evropski klub.

Taj korak je do sada uspeo jedino Hrvatskoj 2013. godine. Ostalih šest zemalja – Srbija, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija– već godinama rade na tome da dobiju konkretan datum za ulazak u EU.

„Sada taj proces moramo sasvim novim tempom dovesti do kraja, tako da perspektiva pridruživanja postane i stvarni ulazak“, izjavio je odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc u Briselu u sredu.

Tamo se svake godine održava EU samit o Zapadnom Balkanu. Šolc to nije rekao prvi put. Još pre dve godine govorio je o ubrzanju tempa.

Raste nestrpljenje

Iz perspektive političara tih zemalja, malo toga se do sada dogodilo po pitanju ubrzanja procesa.

Tako je albanski premijer Edi Rama proces pridruživanja nazivao nepravednim ili čak neurotičnim. Licemernim taj albanski političar smatra to što se Ukrajina i s njom Moldavija ubrzano vode ka EU kako bi se poslao geopolitički signal u borbi protiv ruskog agresora.

Edi Rama se stoga nada u novu EU visoku predstavnicu Kaju Kalas iz Estonije. On veruje da će se ona sigurno zalagati za Zapadni Balkan.

Jer, i ona je odrasla u komunističkoj diktaturi, ali se potom Estonija izborila za slobodu i na kraju pristupila EU, rekao je Rama. Prema njegovom mišljenju, Zapadni Balkan je prošao kroz sličnu situaciju.

Evropska unija nije zatvorena

Različita su mišljenja unutar Evropske unije o tome koliko brzo koja zemlja Zapadnog Balkana treba da bude primljena. Austrija, koja neguje tesne istorijske veze s Balkanom, osnovala je jednu „grupu prijatelja“ za šest kandidata.

U drugim zemljama koje su udaljenije od Balkana, na primer Irskoj ili Španiji, zalaganje za ove zemlje nije veliko. Španija, kao i nekoliko drugih zemalja EU, do danas nije priznala Kosovo kao nezavisnu državu.

Taj sukob Srbije i Kosova, uprkos naporima EU, nije rešen. Naprotiv, delimično nasilni konflikti i teroristički napadi ozbiljno opterećuju odnose Srbije i Kosova. Sve to blokira i napredak u procesu pridruživanja EU.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani se tokom samita u Briselu požalila što se Srbiji priznaje napredak u procesu, iako je spoljnopolitički povezana s Rusijom.

Kosovo je, s druge strane, istakla je Osmani, sprovelo sve reforme i ispunilo zahteve EU, te je potpuno usklađeno s politikom EU prema Ukrajini. „Mi smo najviše proevropski usmerena zemlja sveta, ali naš zahtev za pridruživanje je nestao u nekoj fioci u Briselu“, kazala je predsednica Kosova.

Međusobni problemi

Nemački kancelar Olaf Šolc je upozorio, što je i ranije često činio, da sukobi između suseda na Zapadnom Balkanu ne smeju ometati proces pridruživanja.

To važi i za zemlje članice EU koje bilateralnim problemima s pojedinim kandidatima utiču na celokupan proces, dodao je Šolc. Time on verovatno misli na Bugarsku, koja osporava napredak Severne Makedonije.

Na samitu u Briselu ti problemi, međutim, nisu spominjani, već su gurnuti pod tepih uz opšte priznanje da će Zapadni Balkan nekada postati deo Evropske unije.

Osim toga, proces pridruživanja ionako zavisi od učinaka onih koji žele da pristupe, naglašeno je, uz dodatak da će se svaka zemlja ocenjivati pojedinačno i nezavisno od njenih suseda. Stoga neće biti povezanih ulazaka, poručeno je iz Evropske komisije.

Montenegro ante portas?

U to se nada i najmanji od kandidata za pridruživanje: Crna Gora sa svojih tek oko 670.000 stanovnika.

Crnogorski predsednik Jakov Milatović je na samitu kazao da je njegova zemlja zatvorila sva pregovaračka poglavlja i da je već godinama spremna za ulazak.

„Mi smo sada na prvom mestu i želimo da postanemo 28. članica Evropske unije. To bi bio jasan signal ostalim kandidatima da je proces pridruživanja još živ“, rekao je Milatović.

No, konkretnih obećanja ni Milatović nije dobio. Nova predstavnica za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas je samo primetila da u okviru svog mandata narednih pet godina želi da postigne realni napredak.

Napad Rusije na Ukrajinu pre skoro tri godine prodrmao je Evropsku uniju. Zapadni Balkan je iznenada ponovo postao važan kao tvrđava protiv ruskog uticaja.

„Proširenje EU-a je važno i za bezbednost cele Evrope“, kazao je crnogorski predsednik i dodao da je barem to sada shvaćeno u glavnim gradovima zemalja članica EU.

Kako bi se Zapadni Balkan bliže povezao s Evropskom unijom, koja je već važan trgovinski partner, trebalo bi dogovoriti „plan rasta za Zapadni Balkan“ kojim bi se osigurale investicije u infrastrukturu i radna mesta u regiji.

Bez datuma

Bivši predsednik Saveta EU Šarl Mišel je tokom poslednjeg samita EU i zemalja Zapadnog Balkana još govorio o 2030. godini kao mogućem datumu za naredna pridruživanja.

Njegov naslednik Antonio Košta tu godinu nije ponovio. „Na samitu se nije radilo o detaljima vezanim za proširenje“, rekao je on. Više se radilo o opštim strateškim pitanjima, dodao je Košta: „Primetili smo frustraciju u regionu. Ali sada imamo novi trenutak.“

Pre nego što budu mogući konkretni koraci, Evropska unija prvo mora sama da bude spremna za prijem novih članica, upozorile su dalje evropske diplomate.

Glasački procesi i institucije bi trenutno bili previše tromi ukoliko bi zajednica imala 33 zemlje ili čak još dodatno Ukrajinu, istaknuto je.

Francuski predsednik Emanuel Makron već godinama zahteva reforme unutar EU. Međutim, do sada se malo toga dogodilo na tom planu.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je da će uskoro izaći u javnost s predlogom. Pitanje je, međutim, hoće li to pomoći zemljama Zapadnog Balkana na sledećem ovakvom samitu u decembru 2025. godine?