Poništava se izveštaj o Srebrenici?
20. jul 2018.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik zatražio je održavanje posebne sednice Narodne skupštine tog entiteta sa samo sa jednom tačkom dnevnog reda – izveštaj Komisije o događajima u i oko Srebrenice u periodu od 10. do 19. jula 1995. godine.
Taj izveštaj je 2004. godine utvrdio spisak sa 22 hiljade imena pripadnika Vojske Republike Srpske, koji su tada bili angažovani na tom području. Izveštaj je usvojila Vlada u Banjaluci pre 14 godina. Na njenom čelu je tada bio Dragan Mikerević, koji danas ne želi da komentariše ništa u vezi sa tim. Čitav spisak je udruženje „Majke Srebrenice“ nedavno predalo nemačkom tužilaštvu, tražeći da se ispita odgovornost popisanih.
Sada se postavlja pitanje ingerencija Narodne skupštine u ovom slučaju, na šta upozorava i opozicija. Istovremeno traže od Vlade da pre razmatranja u parlamentu poništi izveštaj, kako se ne bi desilo da sve preraste u predizborni trik, kao u slučaju referenduma, čiji su rezultati na kraju poništeni.
„Dodik pokušava da skrene pažnju javnosti sa nerada institucija i teške ekonomske situacije“, kaže Zdravko Krsmanović, poslanik opozicionog Narodnog demokratskog pokreta. „Pokušava u celu priču da uvuče Srebrenicu i to radi na planu gde su ljudi najosetljiviji. Pokušava da diskredituje Dragana Čavića koji je bio predsednik Republike Srpske u vreme kada je izveštaj usvojen.“
Izveštaj napravljen pod pritiskom stranaca
U izveštaju Komisije se navodi da je u Srebrenici za nekoliko dana jula „likvidirano više hiljada Bošnjaka, na način koji predstavlja teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava, te da je izvršilac, pored ostalog, preduzeo mere prikrivanja zločina premeštanjem tela“.
Nakon izveštaja tadašnji predsednik entiteta Dragan Čavić u javnom obraćanju građanima rekao je da događaji u Srebrenici predstavljaju crnu stranicu srpske istorije. Kao razlozi za obaranje ili povlačenje izveštaja navodi se da su tokom rada komisije njeni članovi ukazivali na zloupotrebu, ograničen mandat samo na bošnjačke žrtve, kao i da komisija nije raspolagala dokazima.
„To je izveštaj koji je bio napravljen u periodu kada su vršeni pritisci da se on proizvede i na kraju usvoji takav kakav jeste. On je prouzrokovao mnogo problema Republici Srpskoj“, kaže premijerka Željka Cvijanović.
Ovih dana se i od samog Milorada Dodika više puta čula verzija prema kojoj je izveštaj nametnuo tadašnji visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun.
Politikanstvo?
U bošnjačkom političkom korpusu smatraju da je nedopustivo raspravljati o izveštaju. Nedim Čivić, poslanik koalicije Domovina u skupštini RS, kaže da ovo zakonodavno telo nije nadležno za pitanje jer je izveštaj usvojila Vlada.
„Mislim da na ovaj način Milorad Dodik nanosi veliku štetu, ne žrtvama, već mislim da će naneti štetu srpskom narodu i Republici Srpskoj u smislu kolektivne odgovornosti. Jer takvim izveštajem želela se skinuti odgovornost sa srpskog naroda, time što je utvrđena odgovornost ljudi imenom i prezimenom. Pozivam ga da to ne radi. Ne treba nam to politikanstvo“, kaže Čivić.
Više bi trebalo da bude poznato u ponedeljak (23. jul) kada bi parlament trebalo da odluči o datumu održavanja posebne sednice ili će eventualno biti zatraženo prethodno izjašnjenje Vlade RS.
U svakom slučaju nije nikakva novost da se krupna pitanja potežu par meseci pred izbore, kao uostalom i u slučaju održavanja referenduma o odlukama visokog predstavnika, koji je na kraju imao cilj samo da „osvoji“ još jedan mandat.