Avioni, tenkovi, dronovi – globalna trgovina oružjem i vojnim uslugama prošle godine je porasla, prvi put nakon pet godina. Tako je njen obim 2016. bio za 1,9 odsto veći nego 2015. godine, a čak 38 odsto veći nego 2002. To su novi podaci stokholmskog Instituta za mirovne studije (SIPRI). Najvećih 100 kompanija koje proizvode oružje i vojnu opremu prošle godine su prodali robe za 374,8 milijardi dolara.

Kao i uvek, ubedljivo prednjače američke firme čija je prodaja porasla za četiri odsto na 217,2 milijarde dolara. Razlozi se kriju u vojnim misijama američke vojske u inostranstvu, ali i potražnji iz drugih zemalja. Tako je najveća firma na ovom tržištu Lokhid Martin prodala avione F-35 Velikoj Britaniji, Italiji i Norveškoj, no najbolji kupac im je i dalje Pentagon.

Pročitajte još: Početak armije EU?

Nakon američkih firmi koje imaju udeo na tržištu od 57,9 odsto sledi Zapadna Evropa pa Rusija sa 7,1 odsto. U Evropi su francuske i italijanske firme zabeležile pad, dok su britanske i nemačke rasle. Nemački proizvođač tenkova Kraus-Mafaj i proizvođač vojnih vozila Rajnmetal dobro su prodavali u Evropi, na Bliskom istoku i u jugoistočnoj Aziji.

Više kriza – više oružja

„Teško je direktno povezati velike nabavke oružja sa trajnim ratovima. Ali naravno da korelacija postoji – neke vrste oružja se traže više – municija, projektili i terenska vozila“, kaže Ode Floran, direktorka programa za vojne izdatke u institutu SIPRI.

Ona dodaje da na potražnju oružja ne utiču samo otvoreni konflikti već i tenzije koje još nisu eskalirale. Dobar primer za to je Južna Koreja – tamošnje firme su prodale 20,6 odsto više oružja nego prethodne godine i to mahom domaćoj vojsci. „To očito ima veze sa bezbednosnim stanjem u regionu“, kaže Floran.

Pročitajte još: Bombe su Kimovo životno osiguranje

Kina je, kao i prethodnih godina, velika enigma. Eksperti ovog švedskog instituta veruju da ta zemlja spada u najveće proizvođače sveta, ali da nije u statistikama jer ne omogućava uvid u pouzdane podatke.

Analitičari su primetili i pad potražnje doskora klasičnih uvoznika oružja kojima sada manjka novca. „Pad cene sirove nafte i gasa je tako opteretio državne finansije zemalja Afrike i Južne Amerike da su kupovale manje oružja od planiranog“, kaže Floran. U Rusiji, koju muči ista muka, pad nije drastičan – zapravo je ponovo zabeležen rast, ali manji od onog ranijih godina na šta, osim cene prirodnih sirovina, utiču i zapadne sankcije.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android