Zbog problema sa regrutacijom u Bundesveru, političari stranke CDU razmatraju ponovno uvođenje vojne obaveze ili takozvane „opšte obavezne službe“. Generalna sekretarka stranke, Anegret Kramp-Karenbauer, predlogu za „opštu obaveznu službu“ želi da posveti dosta pažnje u raspravi o novom stranačkom programu, piše list „Frankfurter algemajne cajtung“.

Za frankfurtski list, Kramp-Karenbauer je kazala da ne računa da će vraćanja vojne obaveze biti jednostavno. Zato želi da razgovora o „opštoj obaveznoj službi“. To će biti jedna od tema na stranačkom zasedanju krajem godine. Konkretni predlozi, kako bi ta „opšta obavezna služba“ trebalo da izgleda, naći će se u stranačkom programu koji će 2020. godine biti usvojen.

Opunomoćenik Bartels skeptičan

Opunomoćenik parlamenta za Bundesver, Hans-Peter Bartels, za novinsku agenciju dpa je izjavio: „Opšta obevezna služba je doduše simpatična ideja, ali se kosi sa ustavom. Prinudni rad je zabranjen."

Bartels je skeptičan i kada je reč o obaveznom služenju vojnog roka. „Bundesver danas sledi koncept moderne vojske“. Jednu trećinu Bundesvera čine profesionalni vojnici, a dve trećine rezervni sastav. Uz to, Bundesver je danas znatno manji nego što je bio u vreme obaveznog služenja vojnog roka, i ima sasvim druge zadatke.

Ote zahteva efikasan Bundesver

Skeptičan je i Hening Ote, stručnjak stranke CDU za pitanja odbrane: „Opšta vojna obaveza, po starom obrascu, neće nam pomoći sa savladamo aktuelne bezbednosno političke izazove“, izjavio je za agenciju dpa portparol stranaka Unije u Bundestagu za pitanja odbrane.

Prema mišljenju Otea glavni cilj bi trebalo da bude efikasan Bundesver. „Za to su nam potrebni motivisani mladi ljudi, koji će duže vremena ostati u vojsci i koji će biti u stanju da savladaju kompleksnu tehniku. Njima je potrebna karijera koja ima perspektivu, odgovorajuća nadoknada i pre svega društveno priznanje."

Senzburg za vojnu obavezu

CDU poslanik u Bundestagu Patrik Senzburg je za ponovno uvođenje vojne obaveze. „Potrebna nam je vojna obaveza i ona bi trebalo da važi i za muškarce i za žene“, izjavio je za list Frankfurter algemajne cajtung. Trebalo bi da postoji obavezujuća godina službe „i onaj ko ne ide u Bundesver, trebalo bi da služi na drugom mestu“, dodaje Senzburg, inače potpukovnik u rezervi. S obzirom na nesigurnu situaciju u svetu, vojna obaveza je neophodna da bi se ispunio „osnovni zadatak vojske, a to je odbrana svoje zemlje."

CDU poslanik u Bundestagu i predsednik Saveza rezervista Bundesvera, Osvin Fajt je konkretan. „Vojni rok bi trebalo da traje dvanaest meseci i da važi za sva mlade muškarce i žene koji su napunili osamnaest godina". Vojni rok bi, kako kaže, mogao da se odsluži u Bundesveru ili u humanitarnoj organizaciji Tehnišes hilsverk, kao i u oblasti negovateljstva ili zdravstva, smatra Fajt.

Podrška SPD-a

Prema pisanju lista Frankfurter algemajne cajtung, i SPD gaji simpatije za tu temu. „Moramo da pokrenemo društvenu debatu o tome da li u Bundesveru treba povećati broj ljudi koji su potrebni za odbranu zemlje“, kaže Fric Felgentroj, poverenik SPD u Odboru za odbranu.

Podmladak Unije zahteva „društvenu godinu"

Podmladak Unije se zalaže za „obavezujuću godinu za društvo“, za sve koji završavaju školu. Oni bi onda sami trebalo da odluče da li će godinu provesti u Bundesveru ili u nekoj socijalnoj ustanovi. „Živimo u jednoj predivnoj, bogatoj zemlji", kaže za list Bild am Zontag, Paul Cimiak, predsednik podmlatka, stranaka CDU i CSU. „Društvena godina nudi mogućnost da se zemlji oduži i istovremeno da se pojača jedinstvo.“

Vojna obaveza u Nemačkoj ukinuta je 1. jula 2011. godine. Bundesver je od tada dobrovoljačka vojska. Sada je u konkurenciji sa privredom kada se radi o regrutovanju mladih ljudi. Bundesver ima problem sa zapošljavanjem odgovorajućeg osoblja. Kao zamena za vojnu i civilnu obavezu, koja je takođe ukinuta, uvedena je mogućnost dobrovoljnog služenja vojnog roka.

dpa,ts

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android