Pre nekoliko dana u Nemačkoj je sprovedena velika racija posle koje je obelodanjeno da je iračko-kurdska krijumčarska mreža transportovala ljude u „malim jeftinim čamcima“ preko Lamanša. Navodno su delovi za čamce nabavljani u Nemačkoj. Istragu vodi Francuska, odatle su došle desetine poternica. „Današnje racije i hapšenja predstavljaju težak udarac za brutalni međunarodni krijumčarski kriminal“, izjavila je nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer.

Sada je ona zajedno sa britanskom koleginicom Ivet Kuper potpisala sporazum o saradnji u suzbijanju krijumčarenja ljudi, koji je duže planiran. „Te bande, koje ljude trpaju u gumene čamce uz pretnje i nasilje i šalju ih preko Lamanša, rizikuju ljudske živote“, dodala je socijaldemokratska ministarka Fezer. Ona kaže da se pripreme često vrše u Nemačkoj: „Sada se još snažnije zajedno borimo protiv sticanja koristi na ljudskoj muci“.

Fokus sporazuma je na boljoj saradnji policije, posebno u praćenju ruta krijumčarskih mreža i novčanih tokova. Osim toga uspostaviće se direktna veza sa britanskom Komandom granične bezbednosti.

Velika Britanija kao obećana zemlja

Godinama se povećava broj migranata koji iz Francuske stižu u Veliku Britaniju preko Lamanša. Mnogo je ljudi iz Avganistana, Turske i Irana. Najveći broj njih želi da se domogne Britanije zbog jezika ili zato što tamo žive njihovi rođaci ili prijatelji. Uglavnom veruju da u Velikoj Britaniji može da se nađe posao i bez radne dozvole. Procesi za dodelu političkog azila u Francuskoj koji traju predugo takođe su motivacija da krenu dalje.

Britansko Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi podatke da je 2020. bilo 8.000 ljudi koji su došli preko Lamanša, dok ih ove godine do početka decembra 33.000. Zbog strogih kontrola skoro je nemoguće da se migranti sakriju u trajektima ili vozovima koji saobraćaju tunelom ispod Lamanša. Tako mnogima ostaje samo gumeni čamac, koji na često olujnom Lamanšu može da se pretvori u smrtonosnu klopku. Nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi da su ove godine prilikom pokušaja da se ovako dođe do britanske obale umrle 72 osobe.

Sve oštrija borba protiv ilegalne migracije

Novi sporazum je skopčan i sa novom britanskom migracionom politikom. Prethodna britanska vlada je htela da protera u Ruandu migrante koji su ilegalno došli u zemlju i to nezavisno od njihovog porekla. Vrhovni sud kao i organizacije za zaštitu ljudskih prava su to oštro kritikovali.

Granične kontrole su takođe pooštrene. Francuska i Velika Britanija su krajem 2022. potpisale sporazum da se pojačaju policijske patrole na plažama severne Francuske. Francuska se obavezala da angažuje dodatnih 100 policajaca, helikoptere, dronove i pse tragače, a Velika Britanija da će staviti na raspolaganje 72 miliona evra. Nova britanska vlada sa premijerom Kirom Starmerom najavljuje još striktniju zaštitu granica i energični obračun sa krijumčarskim bandama.

„Novi sporazum je u kontekstu drugih pooštravanja u evropskom prostoru, kao što su, na primer, granične kontrole“, kaže Sabine Hes koja se bavi temom migracija i pograničnih režima na Univerzitetu Getingen. Ona je dodala da Velika Britanija želi da novim merama zaustavi dotok migranata.

Pooštravanje kontrola i „cvetanje posla“

Hes kaže da je borba protiv krijumčara „licemerna“. „To pooštravanje zapravo proizvodi problem koji posle hoće da suzbije. Posao cveta na osnovu politike pooštravanja“, kaže ona. Više kontrola znači i više krijumčara koji poznaju mrtve uglove onih koji kontrolišu. „Osim toga, izgleda da se ne radi o velikom mafijaškom poslu krijumčarenja, već o mnogo manjih kockica mozaika“, kaže Hes za DW. Ona objašnjava da često „manje ribe“ bivaju kriminalizovane za vreme svog bega. „Često su ti ljudi i sami bili izbeglice. A organizovani krijumčari znaju kako da se ne izlože opasnosti.“

U razgovoru sa Medijskom mrežom integracije Dejvid Suber sa londonskog Univerzitetskog koledža kaže: „Najčešće oni rade to samo za tu priliku. Često su to izbeglice ili migranti, koji se i sami nalaze na putu do druge zemlje“. On tvrdi da veliki krijumčarski lanci predstavljaju tek „neznatnu manjinu“.

Prema usvojenom krovnom sporazumu Ujedinjenih nacija krijumčar ljudima je osoba koja deluje “planski i radi sticanja posredne ili neposredne finansijske ili druge materijalne koristi”. U Evropskom parlamentu se ove nedelje raspravlja o pooštravanju smernice o krijumčarenju. Spasioci na moru kritikuju nacrt nove smernice, pošto u njoj više nema finansijske koristi. To znači: „Čak i ako iz humanitarnih razloga uzmete migrante i ne dobijate novac za to, vi ste krijumčar ljudima“, kaže Hes.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku