Nemačka štampa različito komentariše odluku države da sa 340 miliona evra pomogne poljoprivrednike kojima su usevi propali zbog suše. Dok jedni pozdravljaju odluku, drugi se pitaju zašto farmeri sami ne snose rizike.
Oglas
Zbog ovogodišnje izuzetno jake suše procenjuje se da je u Nemačkoj egzistencijalno ugroženo oko 10.000 poljoprivrednih gazdinstava. Pogotovu su pogođeni sever i istok zemlje, a posebno pokrajine Saksonija-Anhalt i Šlezvig-Holštajn.
Ministarka poljoprivrede Julija Klekner (CDU) je najavila da će savezna država pružiti finansijsku pomoć najugroženijima, odnosno onima čija je žetva za 30 odsto manja od očekivane i to u visini od ukupno 150 do 170 miliona evra. Pokrajine bi tome trebalo da dodaju pomoć u istom iznosu. Time bi se pokrila polovina nastale štete.
To je mnogo manje nego što je zahtevalo Nemačko udruženje seljaka. Predsednik tog udruženja Joahim Rukvid je od države tražio čak milijardu evra.
„Julija Klekner je politička dobitnica ovog sušnog leta. Savezna ministarka poljoprivrede se pokazala kao razumna političarka koja pažljivo odmerava između interesa poljoprivrede i poreskih obveznika. Suma koju je odredila je uravnotežena. Sa milijardom koju je u diskusiju uneo predsednik udruženja poljoprivrednika nisu računali ni sami poljoprivrednici“, piše Noje osnabriker cajtung.
Jugozapadna radio-televizija SWR na svom portalu pak piše: „Ako savezna vlada i države sada daju 340 miliona evra kao hitnu pomoć, onda se postavlja pitanje da li država poljoprivrednike oslobađa normalnog preduzetničkog rizika. Jeste da zbog suše ima manje prinosa, ali farmeri bi svoje proizvode sada mogli da prodaju po višim cenama. Činjenica da poljoprivrednici dobijaju 340 miliona evra dovodi do više birokratije i usporava neophodne reforme.“
„Nema sumnje, Julija Klekner je dobro obavila svoj prvi veliki zadatak kao ministarka poljoprivrede. Političarka CDU je prvo sačekala da stignu podaci kako bi mogla da ima jasnu sliku o šteti koju je nanela suša u Nemačkoj. I sada ne deli novac šakom i kapom, nego se pobrinula da pomoć dobiju samo ugrožene farme. To bi trebalo da se podrazumeva, jer se radi o novcu poreskih obveznika, ali agrarna politika CDU je dugo zadovoljavala svaku želju Saveza poljoprivrednika“, podseća Badiše cajtung.
Nadregionalni konzervativni Velt hvali resornu ministarku: „Politički je bilo pametno da ministarka Klekner insistira da prvo moraju biti dostupni podaci i činjenice, umesto da podlegne pritisku i pomoć poljoprivrednicima odobri što pre. Ukupna suma odobrene pomoći će biti raspodeljena na osnovu pojedinačne provere svake od oko 10.000 najteže pogođenih farmi. Imajući u vidu da u Nemačkoj ima ukupno 270.000 poljoprivrednih gazdinstava, to nije veliki broj i govori u prilog tome da će novac stići do zaista ugroženih. Troškovi koji nastaju za poreske obveznike su opravdani jer se radi o obezbeđivanju egzistencije ovih farmi.“
Hanoveriše algemajne: „Ako je inače zdravim farmama zbog ekstremnog vremena ugrožena egzistencija, država može i treba pomogne. Ali samo u tom slučaju. Sada odobrenih 340 miliona evra Savezne vlade i pokrajina pokrivaju polovinu procenjene štete. To bi trebalo da bude dovoljno da ublaži najveće teškoće. Jer, ipak su poljoprivrednici i dalje nezavisni preduzetnici – sa svim mogućnostima i svim rizicima koji uz to idu. I zato bi trebalo da su spremni i za loša vremena, i pomognu sami sebi – bez uplitanja države.“
Flensburger tagesblat (Kil): „Signal je fatalan, jer gazdinstva koje su radila kako treba, bila predostrožna i dugoročno planirala, uprkos sličnim gubitku useva - sada ostaju praznih ruku. Država bi trebalo da se pobrine da poljoprivrednici ne zavise od njene pomoći, čak i u ekstremnim vremenskim uslovima. U tu svrhu bi Nemačka i EU morale da imaju odgovarajući set stimulativnih mera.“
priredila Dijana Roščić
Nemačka: žarko sunce i polja u plamenu
Toplotni talas i nedostatak kiše oduševili su ljubitelje sunčanja. Ipak, postoji tamna strana ovog toplotnog talasa: šumski požari, suvo zemljište i uveli usevi zbog kojih su poljoprivrednici zabrinuti za svoje žetve.
Foto: picture-alliance/dpa/D. Gohlke
Neuobičajeno suvo
Na severoistoku Nemačke, skoro da nije bilo kiše u poslednjih nekoliko meseci. Državna metereološka služba kaže da je u pokrajini Saksonija-Anhalt palo samo 15 litara kiše po kvadratnom metru - otprilike četvrtina prosečne količine za ovu regiju. U ostalim delovima Nemačke palo je samo 50 litara kiše po kvadratnom metru što predstavlja polovinu uobičajene količine.
Foto: picture-alliance/dpa/R. Hirschberger
Nepredvidivo vreme
Ono malo kiše što je palo, nije palo ravnomerno. U maju, državna metereološka služba upozorila je na potencijalne šumske požare u Donjoj Saksoniji. U međuvremenu na jugozapadu Nemačke, neki gradovi suočili su se sa obilnim padavinama koje su poplavile podrume i puteve - kao što je slučaj u Fišbahu, u pokrajini Rajna-Palatinat.
Foto: picture alliance/dpa/Foto/Hosser/C. Schulz
Upozorenja za požare
Opasnost od šumskih požara je izuzetno visoka u celoj zemlji. Najkritičnije je u pokrajini Brandenburg. U poslednjih nekoliko nedelja, vlasti su morale da ugase više od 100 požara. Nedavno, 100 hektara šume i njiva potpuno je izgorelo u okrugu Odra-Špreja. Vlasti u Brandenburgu izjavile su da je 90 odsto požara izazvano nemarom ljudi.
Foto: picture-alliance/dpa/J. Woitas
Mnogo posla za vatrogasce
Bilo je potrebno 40 vatrogasaca i 13 sati da se ugasi plamen koji je harao kroz okrug Odra-Špreja u pokrajini Brandenburg. Ipak, požar u Rostoku nije izazvala ljudska ruka, nego je u pitanju ptica. Policija je videla kako je životinja izazvala kratki spoj u električnom kablu, koji je uzrokovao požar na obližnjem polju.
Foto: picture-alliance/dpa/D. Gohlke
Potraga za novim izvorima
Vatrogasci iz pokrajine Saksonija-Anhalt imali su toliko posla, da su morali da nađu kreativan način kako bi došli do novih zaliha vode. Stoga su se uputili ka obližnjem bazenu i napunili rezervoar. Suša ne samo da povećava verovatnoću za požar, nego predstavlja i veliku pretnju za poljoprivrednike.
Foto: picture-alliance/dpa/J. Woitas
Rane žetve, niski prinosi
Neuobičajeno suvo vreme primoralo je mnoge poljoprivrednike da požanju svoje useve ranije. Iz Asocijacije nemačkih poljoprivrednika kažu da je čak i u aprilu bilo pretoplo i suvo. To je značilo da će usevi sazreti mnogo ranije, i pored toga što je nedovoljno kiše dovelo do niskih prinosa. U međuvremenu, neočekivana bujica padavina dovela je do još gore situacije - uništila je delove useva.
Foto: picture-alliance/dpa/P. Pleul
Neplodna godina
Krompir, šećerna trska i kukuruz se inače žanju u jesen. Zahtevaju mnogo više vode nego pšenica i repica. Usled neuobičajeno suvog vremena, nemačka kukuruzna polja su u lošem stanju. Predsednik Asocijacije nemačkih poljoprivredniika Joakim Rukvid, pesimističan je i plaši se da bi neplodna godina mogla ugroziti izvor prihoda za mnoge poljoprivrednike.
Foto: picture-alliance/dpa/P. Pleul
Bez vode na vidiku
Postoje dve vrste suša: „Suša u metereološkom smislu odnosi se na smanjenje dugoročno gledanog proseka padavina za jedan mesec", kaže Štefan Tober iz Centra za istraživanje životne sredine iz Helmholca. Ovo uzrokuje sušu u poljoprivrednom smislu, što znači da se u zemlji ne nalazi dovoljno vode. To predstavlja problem za pšenicu i livade na obali reke Elbe u Drezdenu.
Foto: Imago/R. Michael
Vegetacija se prilagođava vrućini
„Ekstreman sušni period može uzrokovati dugotrajnu štetu za drveće, te oporavak traje dugo", kaže Ingolf Kun iz Centra za istraživanje životne sredine u Helmholcu. Vegetacija ima takozvanu memoriju, stoga može da se prilagodi ukoliko nedostatak padavina potraje nekoliko godina. Neki gradovi pozvali su građane da pomognu i zalivaju vegetaciju, kako jednog dana kaktusi ne bi zamenili drveće.
Foto: picture-alliance/dpa/C. Völker
Problemi na reci Rajni
Reka Rajna i njene pritoke spustile su se na opasne nivoe, što je dovelo do ograničenja kod rečnog transporta. Kancelarija Federalnog odeljenja za plovidbu i transport u Manhajmu potvrdila je da dok se uslovi ne promene, brodovi u gornjem delu Rajne mogu nositi samo 1500 tona tereta, dok su inače prenosili 3000 tona ili više.