Milioni ljudi posećuju pornografske sajtove, najviše muškarci. Ali samo mali broj njih zanima kako se zapravo ti filmovi snimaju. Stranice kao što su Pornhab (Pornhub), Redtjub (Redtube) ili Xhamster sa stotinama hiljada video snimaka obećavaju brzo zadovoljstvo – i zataškavaju okolnosti pod kojima se oni rade i postavljaju na internet. Mnoge grupe razmatraju kako je moguće poboljšati bezbednost i zdravlje ljudi koji su uključeni u tu produkciju. Nakon više medijskih izveštaja, o toj temi je počelo više da se govori u javnosti.

Diskusiju pokrenuo Njujork tajms

Tekst kolumniste lista Njujork tajms, Nikolasa Kristofa, o sudbini maloletnih osoba koje se mogu videti na tim platformama, podigao je veliku prašinu u SAD. On piše da su neke osobe prisiljene na seks i da se zatim video snimci, protivno njihovoj volji objavljuju na internetu.

Nakon što je 4. decembra objavljen tekst “Deca Pornhaba” (The Children of Pornhub) operateri te stranice su najavili da će brzo ukloniti milione video snimaka. Tvrde da video snimke još samo mogu da objavljuju već postojeći, registrovani korisnici. Kako se navodi, u ponudi na engleskom jeziku, kategorija “Teens” (tinejdžeri) dobila je dodatak “18+”.

„Naše osnovne vrednosti, kao što su inkluzija, sloboda izražavanja i privatna sfera” moguće su samo ako korisnici imaju poverenje u našu platformu”, poručeno je iz Pornhaba. „Zato smo se uvek iznova zalagali za brisanje ilegalnih sadržaja, snimaka koji nisu nastali uz obostranu saglasnost ili snimaka seksualnog zlostavljanja dece.”

U tekstu magazina "VICE" za nemačko govorno područje, govori se o problematičnim sadržajima na stranici Xhamster. Njeno sedište je na Kipru, a u Nemačkoj ima milione korisnika. Tu je takođe teško utvrditi da li se osobe dobrovoljno pojavljuju na snimcima i da li su dozvolili da se oni objave. Kritičari kažu da Xhamster premalo preduzima kako bi se utvrdilo da li je reč o punoletnim osobama.

Viza, Masterkard, Klarna...

Medijski izveštaji su imali posledice: Viza i Masterkard su najavili prekid saradnje sa Pornhabom. Onima koji žele da koriste premijum-paket, bez reklama i sa boljom rezolucijom sada je potrebna kriptovaluta. Prekid saradnje sa platformom Xhamster najavila je i Klarna, švedska kompanija za onlajn plaćanje. Portparol te kompanije je za novinsku agenciju DPA potvrdio da je ukinuta mogućnost momentalnog prebacivanja novca. Prvi je o tome pisao magazin „Špigel”. Finansijski pritisak postoji. Da li će sada pojedini operateri imati lošu savest?

Problem pornografije na internetu je izuzetno kompleksan, i zbog veoma netranspartnih struktura firmi. Pornhab recimo pripada kompaniji Majndgik (Mindgeek), sa preko hiljadu zaposlenih, čije je sedište u Luksemburgu. Sa desetinama sličnih ponuda, u monopolističkom maniru, ona dnevno postiže više miliona klikova. Majndgik ne upravlja samo stranicima kao što su Pornhab” ili Juporn (YouPorn), koje su kao i Jutjub (Youtube) zamišljene kao neka vrsta kataloga i na kojima se video snimci često i ilegalno objavluju.

Kompanija je profitrila i od toga što je već više od jedne decenije sve veći broj studija za produkciju u finansijskim neprilikama. Majndgik je pokupovao te studije i omogućio da se katalog na internetu proširi i sa snimcima koji su rađeni u tim studijima. „To je kao kada bi Vorner bros (Warner Brothers) pripadao sajtu Pajrat bej (Pirate Bay), opisuje magazin “Slejt” (Slate) model kod kojeg proizvođač ne vodi računa o pirateriji, jer i ovako dobro zarađuje. Na kraju, kažu kritičari, ispaštaju pre svega glumci, jer su njihove naknade male i zato što jednostavno sebi ne mogu da dopuste da javno govore o monopolistima i uslovima u kojima rade.

Ostaju pitanja

Najasno je šta je najbolje preduzeti protiv te tržišne moći i produkcijskih okolnosti. Tako je recimo levičarski magazin Nju ripablik (New Republic) kritikovao kolumnistu Njujork tajmsa, Nikolasa Kristofa, što se nekritički poziva na Trafikinghab (Traffickinghub), inicijativu koja Pornhab u potpunosti želi da ukine. Njeni osnivači su veliki protivnici abortusa i poznati su po agresivnim izjavama na račun homoseksualaca, biseksualaca i transseksualaca.

Borci za zaštitu ljudskih prava iz Fondacije za elektronske granice (Electronic Frontier Foundation, EFF) poručuju da nije obaveza kompanije kao što su Viza i Masterkard da se bore protiv seksualne eksploatacije. To je stvar obrazovnog sistema, organizacija za zaštitu žrtava i, ako je potrebno, krivičnih tužilaca. Borci za zaštitu ljudskih prava i pornografiju vide kao oblik izražavanja mišljenja na internetu – kriminalizacija izaziva stigmu i sramotu i ne predstavlja pravu pomoć.

dpa

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android