Neki muškarci su navodno učestvovali u spektakularnoj pljački luksuzne berlinske robne kuće KaDeWe u decembru 2014. godine. Pred Božić te godine, pet maskiranih muškaraca upalo je u prizemlje robne kuće i opljačkalo nakit i satove u vrednosti od oko 800.000 evra. Protiv dvojice osumnjičenih već je pokrenut sudski postupak. Osim toga, u racijama je trebalo prikupiti i dokazni materijal za krivično delo podsticanja na ubistvo, koje nije izvršeno. Policija je zaplenila vatreno oružje, municiju, nakit, novac i jedan automobil marke Porše.

Razbijanje zida ćutanja

Policija je ušla u trag uhapšenima zahvaljujući svedocima iz kriminalnih krugova, saopštili su nadležni. Berlinski senator za unutrašnje poslove Frank Henkel trijumfalno je izjavio: „Da postoje izjave svedoka iz toga miljea – to je neobično. I to je važna poruka. Ako počne da se urušava zid ćutanja policija će moći da deluje još doslednije.“

Ali, u organizovanom kriminalu retko se događa da se uruši zid ćutanja. To naročito važi za arapske klanove koji ne deluju samo u Berlinu, već i u drugim delovima Nemačke, recimo Rurskoj oblasti, Donjoj Saksoniji i Bremenu. Najveći problem za policiju su porodični klanovi koji ne žele da sarađuju sa policijom i štite kriminalce. „Porodični klan je sve – ostatak sveta ništa“, opisao je jedan sociolog način funkcionisanja takvih klanova.

„Svako zna ko je gazda“

Brojni članovi takvih porodičnih klanova, koji potiču sa Bliskog istoka i najčešće dolaze u Berlin, Esen ili Bremen, ne smeju u Nemačkoj raditi. Glavni izvor prihoda nekih klanova je kriminal. Na trgovini drogom, reketiranju ili ilegalnim igrama na sreću mnogo se zarađuje. A neki se okreću i pljačkama, kao što je bila ona u KaDeWe ili pljačka turnira u pokeru usred Berlina.

Bivši načelnik berlinske opštine Nojkeln Hajnc Buškovski ovako opisuje teškoće s kojima se susreće policija u celoj Nemačkoj: „Tu niko sa strane ne može da se ubaci. Svedoci brzo bivaju ućutkani – nasiljem ili pretnjama. Ako je uhapšeno osam osoba, to ne znači da će osam osoba biti osuđeno. Kod njih novac ne igra nikakvu ulogu. Ti porodični klanovi obično angažuju najbolje advokatske kancelarije u gradu.“

U Berlinu navodno ima između 12 i 20 takvih klanova, sedam u četvrti Nojkeln. „Tu se vodi računa da svako zna ko je gazda u kojoj ulici“, kaže Buškovski. Onaj ko u Nojkelnu otvori prodavnicu, kafić ili neku drugu samostalnu delatnost, njega posete reketaši i on mora da im redovno plaća određenu sumu za „zaštitu“.

Dramatičan porast kriminala

Pokrajinski ured za borbu protiv kriminala (LKA) Donje Saksonije upozorava da se od 2002. do 2011. ušestostručio broj istražnih postupaka protiv nekih klanova – sa 100 na 600 postupaka godišnje. Predsednik Ureda Uve Kolmej izjavio je za televizijsku stanicu NDR da su pretnje državnim tužiocima i sudijama, kao i zastrašivanje svedoka dostigle sasvim novu dimenziju.

U Esenu je policija 2015. godine razbila kriminalni lanac klana koji je delovao na međunarodnom nivou krijumčareći ljude i falsifikujući pasoše. I drugi klanovi profitiraju od izbeglica. Oni po previsokim cenama iznajmljuju smeštaje ili angažuju osoblje za obezbeđenje, izjavila je predsednica opštine Nojkelna Franciska Žifo. Izbeglice se angažuju i za kriminalna dela. „Izbeglice dođu ovde i nemaju novca. Pokaže im se kako lako i brzo mogu da do njega dođu“, izjavio je glavni berlinski državni tužilac Sjors Kamstra za novine „Velt am zontag“.

Klanovi svoj novac ulažu u stanove i poslovne prostore. Berlinskom uredu za borbu protiv kriminala već su se u više navrata obraćale banke ili posrednici u prodaji nekretnina ukazujući na mogućnost da se radi o slučajevima pranja novca, prema Zakonu protiv pranja novca. Političari i policajci se nadaju da će uskoro biti prihvaćen novi zakon, sastavljen po italijanskom uzoru. Prema tom zakonu, pravosudni organi mogu da zaplene novac ako osumnjičeni ne može da dokaže da se radi o novcu stečenom legalnim poslovanjem. To bi onda moglo da važi i za tamnoplavi Porše kabriolet koji je policija zaplenila u Nojkelnu.