Porodice žrtava „Estonije“ nameravaju da angažuju ronioce i robote koji bi ispitali olupinu broda koji je potonuo u Baltičkom moru. Tim stručnjaka koji finansira privatna inicijativa, namerava da 18. septembra krene u akciju. Oni bi trebalo da utvrde kakve štete su vidljive na olupini, da izrade trodimenzionalni snimak i pretraže okolinu potonulog broda na morskom dnu.

Šef ekspedicije je Margus Kurm. On je u estonskom glavnom gradu Talinu objasnio da švedski zakon po kojem je zabranjeno ronjenje do olupine broda „Estonija“ važi samo u Švedskoj. A olupina se nalazi u međunarodnim vodama.

„Jedinstvena prilika“

Lenart Berglund iz švedske Fondacije žrtava i njihovih porodica SEA, izjavio je da je istraživanje veoma važno jer bi se tako možda utvrdio stvarni uzrok nesreće. A Raivo Helerma iz organizacije porodica žrtava „Memento Mare“ naglašava: „Mi ne tražimo krivce, niti pokušavamo da dokažemo neku postojeću teoriju. Ja jednostavno mislim da je ovo jedinstvena prilika da nađemo odgovore bar na neka pitanja koja još imamo.“

Trajekt „MS Estonija“ je 28. septembra 1994. plovio iz estonskog Talina prema švedskom glavnom gradu Stokholmu. Na njemu je bilo 989 putnika i članova posade. Potonuo je tokom noći ispred južne finske obale. Poginulo je 852 ljudi, a samo 137 je preživelo.

Švedska, Estonija i Finska odlučile su da se olupinu broda ne vade, već su 1995. mesto na kojem je brod potonuo proglasile poslednjim počivalištem žrtava katastrofe. Zato je tamo ronjenje zabranjeno.

Prema zvaničnom izveštaju iz 1997, uzrok nesreće su pomična vrata na pramcu koja su se otkinula. Ali, do danas postoje sumnje u tačnost te tvrdnje.

Snimatelji dokumentarnih filmova nedavno su ponovo pokrenuli raspravu o tome, nakon što su uz pomoć podvodnog robota utvrdili da na trupu broda postoje rupe veličine 4m x 1,20m koje nisu pominjane u zvaničnom izveštaju 1997. godine.

wa/rb (afp, dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu