Galerija „Camera Work“ u Berlinu od 15.8. do 10.10. predstavila je neke od najupečatljivijih fotografija boksera koji je sebe oduvek smatrao „najvećim na svetu“ (The World's Greatest). Ovaj portret Muhameda Alija načinio je jedan od njegovih omiljenih fotografa, Nemac Tomas Hepker. (Čikago, 1966.)

Ovu fotografiju napravio je Karl Fišer 1967. Bila je na naslovnoj strani lista „Esquire“. Bazira se na slikama renesansnih italijanskih umetnika o mučeništvu Svetog Sebastijana. Ali je tada odbio da ide u rat u Vijetnamu. Njegovo obrazloženje: „Nijedan Vijetnamac me do sada nije nazvao ’crnčugom’.“ Time je na sebe navukao bes belaca u SAD.

Harry Benson je 1964. fotografisao Alija (koji se tada još uvijek zvao Cassius Clay) na susretu sa Beatlesima u Miamiju. Još na početku njegove karijere se vidjelo da je Ali isuviše velika zvijezda da bi blistala samo na sportskom nebu. Postao je miljenik pop-kulture.

Isečak jedne od najpoznatijih Alijevih fotografija iz ringa. Napravljena je tokom njegove druge borbe protiv Sonija Listona 1965. u gradiću Luiston. Tada 23-godišnji šampion upravo je na pod poslao već bivšeg šampiona. Najl Lajfer bio je srećni fotograf koji se našao u pravom trenutku na pravom mestu kako bi fotoaparatom uhvatio ovu upečatljivu scenu.

Kasijus Klej promenio je svoje ime u Muhamed Ali, nakon što je 1965. konvertirao na islam. Kasnih 1960-ih bio je jedan od najpoznatijih članova pokreta „Nacija islama“ koji je predvodio Malcolm Iks. Otvoreno je govorio o religiji. Tomas Hepker fotografisao je Alija kako se moli u uglu ringa, u Londonu 1966.

Ali nije propuštao priliku da pruži zabavu širokim masama, a njegovi obožavaoci hrlili su čak i na treninge. Ova fotografija Petera Angela Simona prikazuje boksera prilikom treninga 1974. Iste godine Ali je dobio meč protiv Džordža Foremana koji je važio za „nepobedivog“ i ponovo posao šampion. Meč koji je nazvan „Rumble in the Jungle“ postao je najpoznatija borba u istoriji boksa.

Ali je sam sebe opisivao pomalo „ženstvenim“ pridevom – da je „zgodan“. Stalno je ukazivao na to da, za razliku od svojih protivnika, ima lice koje nije unakaženo borbama. Ta taština neretko je bila glumljena, ali je Aliju očigledno bilo stalo do njegovog izgleda. Tomas Hepker fotografisao ga je prilikom posete frizeru u Čikagu.

Ali je, pogotovo na početku svoje karijere, ostavljao utisak da je boks nešto što on radi s lakoćom. Međutim, iza svega su stajali sati i sati treninga i rada. Ova fotografija Tomasa Hepkera, napravljena u Čikagu 1966, ukazuje na to koliko je sati dnevno taj bokser provodio usamljen u sali za treniranje kako bi stigao do samog vrha.

Izložba u Berlinu pokazuje da Muhamed Ali nije bio samo objekat za fotografe, već i da je bio aktivni subjekat. Fotografi su često govorili da je s njim lako raditi jer je „razumeo“ kameru. Ova fotografija Tomasa Hepkera predstavlja nam Alija, ne samo boksera, već i njegov afinitet prema kamerama.