Žoao Tubal se bori s krizom i igra na kartu turizma: uzeo je kredit, kupio šest motornih rikši i tako otvorio deset radnih mesta. "Skoro se više ništa ne gradi. S druge strane, Lisabon je pun turista", trezveno razmišlja ovaj mladi Portugalac. Sada on i njegove kolege voze turiste da vide znamenitosti glavnog grada Portugala - Lisabona. Motori rikši su na električni pogon što je u funkciji zaštite životne sredine. To je u skladu sa njegovom profesijom, on je naime inženjer za zaštitu okoline. "Biznis nam ide dobro", kaže on. U Portugalu turizam cveta, zarada je sve veća. Jeftini letovi i kruzeri doneli su ovoj zemlji tokom poslednje godine 12 odsto više turista.

Korenite promene

"Portugal posle krize nije Portugal pre krize", primećuje Žoao Duk. "Zemlja se promenila, modernizovala, bez obzira što su državni dugovi i dalje veliki, kaže profesor uglednog Ekonomskog fakulteta ISEG. Portugal se ekonomski mnogo bolje pozicionirao. "2013. i 2014. smo po prvi put više izvozili nego uvozili". Portugalcima je to pošlo za rukom samo još tokom 2. svetskog rata, "kada su za nacističku Nemačku izvozili volfram (metal koji podnosi visoke temperature) za industriju oružja", priča Duk. Ali sada, na kraju krize, Portugal ne samo da više izvozi, već se oslobodio prastarih birokratskih struktura, izgradio efikasnu poresku upravu. Zato su državne kase punije nego ikada ranije. Jedan od onih koji su dali veliki doprinos poslteu Portugala je Enrike Neto, 79-godišnji preduzetnik. On je nezavisni kandidat za predsedničke izbore naredne godine i ima internacionalnu imperiju fabrika za kalupe. Njegova privredna grana je zaslužna za porast izvoza, zajedno sa tekstilnom industrijom i industrijom obuće kao i jednom fabrikom Folksvagena blizu Lisabona.

Nastaviti sa izvozom

"Do sada smo se dobro izborili, ali moramo izvoziti još više", kaže Neto. Ima još prostora da se ide napred. Tome u prilog ide s jedne strane slab evro, a s druge činjenica da Portugal u međuvremenu ima veoma kvalifikovanu radnu snagu i menadžere. Kako bi se ekonomija i dalje podsticala, potrebna je pomoć EU i stranih investitora.

Profesor ekonomije Duk naglašava kako je Portugal dokazao da je sposoban za promene. U industriji cipela, koja se nekad bazirala na jeftinoj i nekvalitenoj obući, sada je Portugal konkurencija poznatim markama iz celog sveta i posle Italije, drugi izvoznik obuće u svetu. Slična ekspertiza postoji za proizvode tekstilne industrije, ali i za vina. "Zemlja se nalazi na pravom putu. Mnoge promene ćetek narednih godina pokazati pozitivne efekte", kaže Duk.

Neotplativi dugovi

Portugal međutim pritiska dug, koji iznosi 130 odsto bruto društvenog proizvoda i koji je faktički nemoguće vratiti. Za taj dug su krive ranije vlade, smatra kandidat za predsednika Neto. Oni nisu samo olakšali privatna zaduživanja već su, s obzirom na snižene kamate nakon prelaska na evro, živeli iznad svojih mogućnosti. Evropska unija je pomogla reprogramiranjem kredita Portugalu, kaže profesor ekonomije Duk. Ali ni on ne zna kako će ova zemlja u budućnosti otplatiti kredite.

I Žoao Tubal razmišlja o tome. "Sigurno da se krediti moraju otplatiti. Ali ako to više ne bude išlo, EU bi morala da bude solidarna i pomogne", kaže on.

Zbog velikog duga Portugal ostaje zemlja-problem, iako je uradila domaće zadatke. "Nakon što nas je nemački ministar Šojble ocenio kao zemlju koja bi trebalo da bude primer drugima, sigurno će sve uraditi da se izbegne katastrofa sa Portugalom", kaže profesor Duk. Pretpostavka za to je da Portugal nastavi da se pridržava pravila i nastavi sa štednjom.