Grasa Santoš uvek otvoreno govori što misli. Svi političari u Portugalu su korumpirani, nesposobni i lijeni, kaže prodavačica ribe na poznatoj pijaca Bolhao u Portu. Ona smatra da su njenu zemlju, zbog gluposti i koristoljublja, upropastili političari i saterali je pod „zaštitni kišobran“ Evropske unije koji je Portugalija uspela da napustiti tek u maju 2014. godine. „Bogatima to nije naškodilo“, govori ta 52-godišnjakinja dok čisti ribu. „Ali mi, mi siromašni, mi smo morali da podnese nečovečne žrtve kako bi dostojanstveno preživeli.“

S jedne strane, smanjivanje plata i penzija, povećanje poreza, dodatna davanja državi, a s druge, privatizacija preduzeća, produžavanje radne nedelje i povećanje starosne granice za odlazak u penziju, smanjenje socijalnih izdavanja i pogoršavanje državnog zdravstva. Desno liberalna vlada sprovela je sve drastične mere koje je Trojka od nje tražila. Prodavačica ribe Grasa sve to je i te kako osetila. Od svoje smanjene plate sada mora da pomaže i bolesnoj majci: „Moja majka ima 80 godina i dijabetičarka je. Ali njena penzija nije dovoljna ni za lekove. Ja joj moram da joj dajem novac za jelo.“

Bilans „Projekta Trojka“

O bilansu tri portugalske godine pod diktatom Trojke postoje oprečna mišljenja. Situacija u privredi nije se bitnije poboljšalala, stopa nezaposlenosti tvrdokorno ostaje iznad 13 odsto, državno zaduženje je čak poraslo – na preko 130 odsto. Veliki deo srednjeg sloja, koji je tek uspeo da nastane, ponovo je potonuo u siromaštvo i beznađe. Samo prošle godine, zemlju je napustilo 120.000 dobro obrazovanih Portugalaca. Pedro Neveš, koji se inače bavi produkcijom dokumentarnih filmova, zajedno sa još osam fotografa je napravio inventuru stanja na terenu i to sažeo u knjizi „Projekat Trojka“, propraćenoj DVD-om koji je izašao krajem prošle godine.

„Najgore je to što ova kriza još nije prošla“, žali se 38-godišnji reditelj i ističe da su najteže pogođeni baš oni najslabiji. On priča da je nedavno snimio jednog čoveka kojem je socijalna pomoć smanjena za 20 evra. „Konstantino otada živi na ulici jer više ne može da plaža sobu!“

Nada u poboljšanje

Ipak, predsednik Industrijske i trgovinske komore u Portu, jedne od najvažnijih u toj zemlji, smatra da se stvari kreću nabolje. Nuno Boteljo sedi za svojim pisaćim stolom u staroj Palati berze. Zidovi su obloženi egzotičnim drvetom i ukrašeni uljima na platnu. To je raskošna dvorana u kojoj se nekada trgovalo deonicama. Boteljo objašnjava da većina srednje-velikih preduzetnika posluje u Portu i na severu zemlje. On ističe da tekstilna industrija ponovo proizvodi za vrhunske evropske brendove, kao i da je industrija obuće danas postala ozbiljna konkurencija Italijanima. Na Porto i okolinu otpada više od polovine portugalskih izvoznih prihoda.

„Otvoreno priznajem da je ranije bilo rasipanja novca. Ne toliko koliko se tvrdi, ali je bilo“, kaže Boteljo. „Što se toga tiče, politika štednje je bila pozitivna.“ On navodi da je u međuvremenu osnovano više novih firmi nego što ih je propalo. „Portugalija se ponovo kreće u pravom smeru – zahvaljujući Trojki“, smatra predsednik Industrijske i trgovinske komore.

Nema posebnog tretmana za Grčku

Boteljo kaže da upravo zato ne može da razume najnovije kritike i želje Grčke. „Naravno da se suverenitet nekog naroda mora poštovati, ali narodi ne mogu da dobijaju poseban tretman“, naglašava Boteljo. On kategorički odbija mogućnost opraštanja dugova i spreman je na sve moguće posledice: „Grčka, ako to želi, može da napusti evrozonu. Ako ne želim da budem član nekog kluba, ja moram iz njega da izađem.“

Što glasnije Atina traži nove pregovore o svojim dugovima, to je više Portugalaca protiv toga. Oni se sve češće tako izjašnjavaju – u kafiću na uglu, ali i u televizijskim i radijskim programima u koje se direktno uključuju gledaoci odnosno slušaoci. I prodavačica ribe Grasa ima jasno mišljenje: „Ništa od toga. Nikakvo opraštanje dugova. I ja moram da vratim svaki pozajmljeni cent. Dakle, i Grci moraju isto tako da otplate ono što duguju!“

Istovremeno, ona je oduševljena najavljenom borbom protiv korupcije i izbegavanja plaćanja poreza u Grčkoj. Smatra da je izborna pobeda Sirize znak nade. Jer, kako kaže, i u Portugaliji su etablirane stranke lošim upravljanjem uništile državu i sve je dublje gurale u krizu. Možda Evropa i Portugalija sada skrenu više ulevo, kaže Grasa dok na pult stavlja sanduk sa svežim skušama. Ona smatra da bi to bilo i dobro i neophodno. Ali opraštanje dugova? Nikada!