„Više svetla!“ To su navodno bile poslednje Geteove reči. A baš to danas zahtevaju mnogi Portugalci – iako im svetla ne nedostaje. Već sada ga imaju i previše. Sudeći po rezultatima nekih studija, svetlosno zagađenje u Portugaliji četiri puta je veće nego u Nemačkoj, delom i zbog toga što su, zbog visokih cena struje, u tamošnjim opštinama instalirali relativno štedljive LED-svetiljke za uličnu rasvetu.

„Preti nam opasnost da uz manje troškove energije povećamo svetlosno zagađenje“, upozorava istraživač Raul Lima. „U gradu ima previše mračnih ćoškova. Želim više svetla“, zahteva međutim vlasnica kioska Izabel Naskimento iz gradića Seloriku-da-Bejra.

-pročitajte još: Smanjenje javne rasvete je dobro i za zdravlje i za okolinu

Tamošnji okrug u centralnoj Portugaliji, na granici sa Španijom, ima oko 7.000 stanovnika – i skoro isto toliko uličnih svetiljki. Brojna mala, skoro napuštena sela, pa i gradovi u unutrašnjosti već godinama muku muče s pojačanim iseljavanjem stanovnika koji odlaze u veće centre na obali.

Ali što se tiče rasvete, Seloriku-da-Bejra tehnički je opremljen po najnovijim standardima: „Mi smo prvi okrug u Portugaliji koji je javnu rasvetu kompletno prebacio na LED-svetiljke“, objašnjava Rilardo Souza iz lokalne uprave. Iako statistički gledano na jednog stanovnika dođe po jedna sijalica, Souza kaže da svake nedelje stižu brojni zahtevi ljudi da se instalira još rasvete: „Ovde se niko još nije žalio na previše svetla, ali su se žalili na mrak.“

Nedostatak svesti

Pritom gradić koji nosi isto ime kao i okrug i ima oko 2.500 stanovnika, noću nije nimalo mračan – uličice u starom delu naselja osvetljavaju LED-sijalice koje su montirane na starim granitnim kućama. One su često na udaljenosti od samo desetak metara jedna od druge. „Ovako je dobro, ranije je bilo mnogo mračnije“, kaže jedna žena i pita se: „Svetlosno zagađenje, šta je to?“

„U Portugaliji još postoji manjak svesti po pitanju svetlosnog zagađenja. Valjda i zato što je ovde osamdesetih godina prošlog veka bilo mnogo mesta koja nisu imala ni struju ni uličnu rasvetu. Za mnoge više svetla noću znači napredak i sigurnost“, potvrđuje fizičar Raul Lima s Visoke škole u Portu. On je možda jedini naučnik koji u Portugaliji već godinama istražuje taj problem.

Iako uzročno-posledična veza između sigurnosti i ulične rasvete nije naučno dokazana, kod mnogih opština se očigledno radi o načelu „više je bolje“ – i to iako su neke studije iz drugih zemalja u međuvremenu jasno dokazale da svetlosno zagađenje doprinosi stvaranju zdravstvenih problema kod ljudi, a šteti i životnoj sredini.

„O tome iskreno rečeno uopšte nisam razmišljao“, priznaje Rikardo Souza iz gradske uprave u Seloriku-da-Bejri.

Nekontrolisano svetlosno zagađenje

I tako portugalski lokalni političari, uz pomoć subvencija Evropske unije, noć sve više pretvaraju u dan – uz pomoć ulične rasvete, neonskih reklama u većim gradovima i s modernim, energetski štedljivim LED-sijalicama na selu. Postoji definisana minimalna granica za uličnu rasvetu, ali gornje granice nema. I naravno da ne postoji državna institucija koja bi intervenisala u slučaju ekscesa. Parlament jeste doduše 2019. usvojio rezoluciju kojom je bilo najavljeno formiranje komisije koja bi se bavila istraživanjem svetlosnog zagađenje, kaže naučnik Lima. Ali dodaje da se od tada nije dogodilo – ništa.

Ipak, u stvarnosti nije baš da se ništa nije dogodilo: u seocetu Salgueiras u okrugu Seloriku-da-Bejra sada noću svetle LED-svetiljke. A one su, kao i u svim drugim selima u okolini, montirane po načelu „jedna sijalica po ulaznim vratima“, kaže Souza.

Međutim, mnoge kuće su u međuvremenu napuštene, a kod nekih se odmah iza ulaznih vrata kriju – ruševine. To su u lokalnoj upravi očigledno zaboravili. „Iako ovde živi samo troje ljudi, oko moje kuće nalaze se četiri sijalice“, žali se Sesilija Lisboa. „Noću na ulici mogu da čitam novine, svetlost je kao preko dana.“ A da spava, kaže, može samo ako sasvim zatvori žaluzine. „Pa to nije nikakav napredak“, kaže Lisboa.

Više svjetla za manje novca

To jeste napredak, ali pogrešno primenjen, zaključuje penzionisani inženjer Pedro Gomeš Almeida. I on živi u kući u starom, dobro osvetljenom delu Seloriku-da-Bejre. On tvrdi da su mnoge ulične svetiljke montirane na pogrešan način, pod pogrešnim uglom, i da „rasipaju“ previše svetlosti. A druge LED-sijalice su suvišne i s temperaturom boje od 4.000 kelvina one su jednostavno pogrešne i previše „hladne“, kaže Gomeš Almeida: „Naravno da postoje i ugodnije, toplije LED-sijalice za uličnu rasvetu, ali one su skuplje i zato ih ne kupuju.“

Raul Lima upozorava da je to greška koja će se osvetiti u budućnosti. Jer, kako procenjuje, već za nekoliko godina, kada Portugalci postanu svesni problema vezanog uz svetlosno zagađenje, te LED-sijalice moraće da menjaju novim, toplijim.

Pedro Souza iz lokalne uprave u Seloriku-da-Bejri se za to vreme raduje „LED-revoluciji“, jer, kaže, sada ima više svetla za manje novca. Gradski račun za struju iznosio je pozamašnih 500.000 evra godišnje, a sad je, zbog nove rasvete, smanjen za više od 50.000 evra. Pritom nove sijalice i ne rade punom snagom, gradska uprava ih je „prigušila“ na 50 odsto kapaciteta. U okrugu Seloriku-da-Bejra bi, dakle, moglo da bude i svetlije. Ali i nešto mračnije – samo kad bi se to htelo.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.