1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Mediji

„Poruka ubicama novinara“

1. maj 2018.

Slovački novinar Arpad Solteš jedan je od pokretača istraživačkog novinarstva u zemlji. U intervjuu za DW priča o ubistvu istraživačkog novinara Jana Kucijaka i slobodi medija u Slovačkoj za čije je stanje vrlo zabrinut.

Jan Kucijak je ubijen u februaruFoto: Getty Images/AFP/Simicek

DW: Pre dva meseca ubijeni su istraživački novinar Jan Kucijak i njegova verenica Martina Kusnirova. Ubistvo je duboko potreslo Slovačku. Kako ste Vi to doživeli?

Arpad Solteš: U prvim satima sam bio neverovatno šokiran, zatim sam osetio veliku tugu i bes. Lično se ne bojim, ali zabrinut sam za ovu zemlju. Bojim se da ovo ubistvo nikada neće biti rasvetljeno jer postoji snažna politička želja da se ono ne rasvetli. Doduše, izgleda kao da politička elita ne zna ko je ubio Jana, ali sumnja se da su počinioci toliko veliki i moćni, da bi za sobom povukli mnoge ukoliko bi slučaj bio rasvetljen. Jasno je da je ubistvo povezano sa Janovim radom. Upravo sam napisao komentar pod naslovom: „Jan je mrtav, moćnici nastavljaju da vladaju, mi se na to navikavamo“.

DW: Bivši premijer Robert Fico, koji je podneo ostavku, u međuvremenu je – kao i prethodnih godina – više puta pogrdno govorio o novinarima. Da li je to pristojno dva meseca nakon ubistva?

Solteš: Da, možemo da vidimo kako Fico sledi put Mađarske, put Orbana. U Mađarskoj, kao i Poljskoj, prvi korak je bio začepiti usta medijima. Pre dva meseca u Slovačkoj je bilo nezamislivo da novinar bude ubijen. Onda se to desilo. Može biti da će uslediti još ubistava, da će javnost polako da se navikne na to da ubistva novinara – kao što je slučaj u Rusiji – postanu sredstvo za rešavanje problema onim ljudima koji to sebi mogu da priušte. To ne mora po svaku cenu da bude novinar. Može biti i sudija ili državni tužilac. To bi mogao da bude model i za druge zemlje, za Poljsku ili Mađarsku. Mislim da su i tamo čuli za ubistvo Kucijaka i na neki način time bi mogla da bude srušena jedna psihološka barijera. Nešto što je zaista nezamislivo, danas je u oblasti mogućeg. Biti novinar u centralnoistočnoj Evropi će biti sve teže.

 - pročitajte još: Mafija na Divljem istoku

DW: Pre dve i po decenije bili ste jedan od začetnika istraživačkog novinarstva u Slovačkoj.

Solteš: Da, naravno da takvog nečeg nije bilo u vreme diktature. Početkom devedesetih niko nije znao kako se radi istraživački. Sve to smo sami učili i pri tom je bilo i prilično loših rezultata. Sa druge strane sam ponosan na to šta sam tada radio. U to vreme na vlasti je bio autoritarni režim premijera Vladimira Mečjara. Hteo sam da preduzmem nešto kako bi tom režimu došao kraj.

DW: Prilikom istraživanja 1998. godine bili ste teško premlaćeni.

Solteš: Da, radilo se o privatizaciji jedne fabrike mesa u istočnoslovačkom gradu Prešovu. Jedne večeri smo u Košicama imali porodično okupljanje u restoranu. U jednom trenutku sam otišao do toaleta. Za mnom je ušla još jedna osoba i bez ijedne reči me najstrašnije isprebijala. Slomljeno mi je bilo nekoliko rebara i dok sam u polusvesnom stanju ležao na podu, napadač je mirno i ćuteći izašao iz toaleta. Bio je to profesionalac.

Arpad SoltešFoto: privat

DW: Pre nekoliko meseci napisali ste da to što se devedesetih dešavalo u Slovačkoj više nije moguće. Da je reč o pravnoj državi i da je ona na dobrom putu. Da li ste pogrešili?

Solteš: Posle ubistva Jana Kucijaka i Martine Kusnirove izgleda da nisam bio u pravu.

DW: Neposredno nakon ubistva ste povezali najvažnije slovačke medije i formirali grupu koja je trebalo da nastavi da istražuje teme koje je istraživao Jan Kucijak. I Vi ste u toj grupi. Koliko ste do sada bili uspešni?

Solteš: Jako mnogo tema kojima se bavio Jan smo zahvatili i istražili do kraja. Ostavio je veoma mnogo sistematskih beleški, sa kojima je moglo dobro da se radi. Delimično su otkriveni i novi tragovi koje smo sledili. U početku smo gotovo svakodnevno nešto objavljivali. Sada je tempo nešto sporiji i zato što javnost ne može svakodnevno da upija novu aferu. Naš rad ima smisla samo kada se reflektuje u javnosti.

DW: Ta inicijativa je prilično jedinstvena. Postoje nacionalni i međunarodni istraživački savezi, ali to da se povežu najvažniji mediji jedne zemlje, to je neuobičajeno.

Solteš: Mislim da za to treba da se zahvalimo izdavačkoj kući Aksel Špringer, jer bez njene podrške to ne bi funkcionisalo. Možda to i nije toliko jedinstveno. Nakon ubistva malteške novinarke Dafne Karuane Galicije formirana je jedna međunarodna grupa koja je radila na rasvetljavanju ubistva. U svakom slučaju takve inicijative su poruka za izvršitelje ubistva. Mislim da će ubuduće, uvek kada novinari budu ubijeni, biti formirane međunarodne grupe koje će istraživati ubistvo. Svakom ko ubuduće ubije novinara trebalo bi da bude jasno da će imati mnogo veće probleme nego što je bio problem koji je želeo da se reši.

 - pročitajte još: Manekenka, mafija i visoka politika

DW: Kao istraživački novinar imate dugu karijeru. Ako se izuzme to da je povod za formiranje ove grupe bio veoma tužan – za vašu karijeru je bilo dobro videti da je jedna takva inicijativa moguća?

Solteš: Povod za formiranje grupe je bio veoma, veoma tužan. To ne može tek tako da se zaboravi. Ali naravno da je to snažan trenutak u mom novinarskom radu. Novinari inače ne rade zajedno, uvek postoji konkurencija, svako želi da objavi nešto ekskluzivno, a s obzirom da smo mi mala zemlja, u tom smislu je pritisak još veći. Veoma je dobro što se ta grupa formirala. Posle dugo vremena sam ponovo imao osećaj da moj rad ima smisla i da je važan i za javnost.

DW: Da li za sebe kao novinara vidite budućnost u Slovačkoj?

Solteš: Kao novinar ste uspešni onda kada situacija nije dobra, kada se radi kritički i kada se otkrivaju stvari. U svakom slučaju postoje i granice koje mogu da se prekorače. Sve dok smo demokratska zemlja koja je deo Evropske unije, nastaviću da se borim. Ali ako ovde bude bio autoritarni režim, onda više nema smisla, onda čovek kao novinar više neće moći da radi. U tom slučaju bi novinarski rad bio zabranjen, a iz zatvora čovek ne može da radi kao novinar. Mislim da je to jedan od mogućih scenarija. To nije neizbežno, ali je vrlo moguće.

*Arpad Solteš (48) je jedan od najpoznatijih novinara u Slovačkoj. Sredinom devedesetih bio je jedan od začetnika istraživačkog novinarstva u zemlji. Zbog antikomunističkog stava svog oca, za vreme diktature nije mogao da studira, već je radio kao mašinbravar. Nakon Plišane revolucije u Čehoslovačkoj, u novembru 1989. godine, Solteš studira germanistiku i kasnije postaje novinar. Poslednjih nekoliko godina pretežno radi kao politički komentator, trenutno za televiziju TV JOJ.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi