Nemačka politička javnost bila je pomalo zatečena kada je u sredu prepodne portparol savezne vlade Štefen Hebeštrajt saopštio da se nemački kancelar Olaf Šolc već krajem ove nedelje sastaje u Beogradu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Tako kratkoročna najavljivanja međunarodnih putovanja kancelara Nemačke veoma su neuobičajena, putovanja i aktivnosti za sledeću sedmicu obično se najavljuju na redovnim vladinim konferencijama za novinare petkom, uoči sedmice kada se putuje.

Stvarni razlog Šolcovog dolaska

U saopštenju se navodi da će Šolc s Vučićem razgovarati o „bilateralnim odnosima“, ali i o pitanjima vezanim za „evropsku i međunarodnu politiku“. Dakle, sve veoma uopšteno. Ni reči o najnovijem zahlađenju odnosa Berlina i Beograda zbog rezolucije UN o Srebrenici koju je u velikoj meri inicirala upravo Nemačka, a koja je Vučiću poslužila za brojne napade na Berlin koji su išli toliko daleko da se govorilo o „paradoksu“ da Nemačka, „nakon Prvog i Drugog svetskog rata“, govori o genocidu.

Tu je još i zamrznuti proces normalizacije odnosa Kosova i Srbije što nikako ne ide na ruku Nemačkoj koja se od početka Berlinskog procesa, čije se desetogodišnjica obeležava u glavnom gradu Nemačke ove jeseni, zalaže za stabilizaciju tog dela Evrope. Spornih tema, dakle, ne bi nedostajalo.

Međutim, da se neće dalje ulaziti u kopanje po otvorenim bilateralnim ranama, pokazuje ostatak saopštenja iz kojeg proizilazi stvarni razlog Šolcovog naglog odlaska u Beograd.

„Oba državnika će, nakon bilateralnih razgovora, učestvovati na ’Samitu o kritičnim sirovinama’. Među učesnicima će biti potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič, kao i predstavnici privrede. U sklopu samita, Srbija će potpisati memorandum o razumevanju s Evropskom unijom o strateškom partnerstvu u vezi s održivim sirovinama, lancima snabdevanja baterijama i električnim automobilima“, navodi Berlin u saopštenju u kojem je konferencija u Beogradu zvanično nazvana „Srpska uloga za zelenu budućnost sveta“.

Kuban: „Srbija rešava probleme“

Predstavnici stranaka zastupljenih u Bundestagu na upit DW različito reaguju na vest o Šolcovom kratkoročno najavljenom putu u Beograd s ciljem da se obezbede važne sirovine. Izvestilac poslaničke grupe demohrišćana (CDU/CSU) za Srbiju Tilman Kuban, koji je nedavno i boravio u Beogradu, oduševljen je tom inicijativom. On je kao predstavnik parlamentarne opozicije doduše kritikovao kancelara Šolca, jer je, kaže, „predugo ignorisao zemlje Zapadnog Balkana“, ali je, dodaje, dobro da sada opet preuzima inicijativu „u interesu nemačke privrede“.

„Srbija ovim projektom pokazuje da probleme u Evropi želi da rešava, a ne da ih stvara. Svako ko želi da proširi upotrebu obnovljivih izvora energije i više elektro-mobilnosti, ne sme da koči eksploataciju litijuma. Jer, mi Evropljani možemo da se afirmišemo u geopolitičkom takmičenju samo sopstvenim sirovinama“, naglašava Kuban za DW.

Juratović: „Vučić će sporazum prodati kao pobedu nad Nemačkom“

Član parlamentarnog odbora za evropska pitanja Liberalno-demokratske stranke (FDP) Tomas Haker manje je euforičan od svog demohrišćanskog kolege. „Pažljivo ćemo pratiti planirani put kancelara Šolca u Srbiju. Predsednik Vučić se u prošlosti više puta predstavljao kao partner gospodina Orbana i gospodina Putina, čime je ugrozio održivo približavanje Evropskoj uniji“, rekao je Haker za DW.

On je ukazao na pogoršanu situaciju sa stanjem demokratije u Srbiji, kao i na zamrznut proces približavanja Srbije i Kosova. „Kancelar mora jasno da se pozabavi tim pitanjima tokom svog putovanja. Važna ekonomska saradnja ne sme da zaseni političku saradnju“, zaključio je predstavnik FDP, vladajuće stranke koja se inače doživljava kao zaštitnica interesa privrede.

Najkritičniji prema Šolcovom putovanju u Beograda je dugogodišnji poslanik vladajuće Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) i poznavalac prilika u jugoistočnoj Evropi Josip Juratović. „Vučić će verovatno ovaj sporazum u Srbiji, po starom maniru, da proda kao svoju veliku političku pobedu nad Nemačkom. U stvarnosti je, međutim, sramota njegove politike u Srbiji da, kako bi izbegao pritiske sa ulice, treba da osigura standarde spolja“, naveo je Juratović u saopštenju koje su preneli i drugi mediji.

Juratović smatra da za ovakvu brzinu u preuzimanju inicijative treba zahvaliti činjenici da je Vučić već „uveo Kineze u igru“. „Jasno je da EU eksploataciju litijuma u Srbiji ne može da prepusti kineskim standardima. Kako bismo zagarantovali radna mesta u Nemačkoj i EU, a ujedno i postigli klimatske ciljeve koje smo sebi postavili, moramo obezbediti resurse i izvan EU, ali pod istim ekološkim i socijalnim uslovima“, zaključio je Juratović.

Ugovor o litijumu – važan korak u približavanju EU

Nemački mediji koji izveštavaju o Šolcovom putovanju u Beograd pišu da nemački kancelar putuje „Putinovom i Orbanovom prijatelju“ koji je u poslednje vreme, upravo zbog otvorenog prijateljstva s deklarisanim protivnicima EU, bio „manje-više međunarodno izolovan“. Ali, predstavnicima privrede je važno ono s čime će Šolc (najverovatnije) da se vrati kući: ugovorom o isporuci najvažnije sirovine za posrnulu automobilsku industriju.

Matijas Vahter, direktor odeljenja za međunarodnu saradnju Nemačkog udruženja industrijalaca (BDI), smatra da bi potpisivanje ugovora o sirovinama između EU i Srbije bilo veoma važan korak ka cilju diverzifikacije nemačke i evropske industrije i navodi podatak (iza kojeg stoji kompanija Rio Tinto) da godišnje u dolini Jadra može da se eksploatiše 58.000 tona litijuma, što bi pokrilo 17 odsto evropskih potreba.

Vahter konkretno navodi i zašto bi dogovor sa Srbijom bio velik plus za evropsku, pre svega automobilsku industriju. „Nemačka industrija je do sada litijum, važan za baterije, nabavljala prvenstveno iz Južne Amerike i Australije. Centralni problem je zavisnost od Kine za dalju preradu litijuma. U tom kontekstu, vrlo je dobrodošlo to što će se veliki deo dalje obrade da se odvija direktno u Srbiji, a time i u Evropi.“

Jedan od čelnih ljudi veoma uticajnog udruženja BDI veruje da bi Srbija od ovog ekonomskog dila mogla i politički da profitira. „To bi takođe bio važan korak u približavanju Srbije Evropskoj uniji. Saradnja na polju sirovina bila bi snažan signal“, zaključuje Vahter.

Aleksandar Vučić i Havijer Milei

Anja Kviring, direktorka odeljenja za jugoistočnu Evropu pri Odboru nemačke privrede za istočnu Evropu (Ost Ausschuss) u razgovoru za DW izrazila je nadu da će kancelar ovu posetu da iskoristi i za produbljivanje političkih odnosa i ubrzavanje procesa približavanja Evropskoj uniji, odnosno da će to biti svojevrsna priprema za samit Berlinskog procesa.

„Polazimo od toga da će i kancelar u svojim razgovorima u Beogradu pripremiti samit i pre svega istaći važnost regionalne saradnje za dalji ekonomski razvoj“, kaže Kviring. Ona je dodala da je, osim bilateralnih odnosa, važna i međusobna saradnja zemalja u regionu, a to je nešto na čemu Berlinski proces radi već deset godina.

U intervjuu za nemački dnevnik „Handelsblat“ Vučić je rekao da Kina neće imati pristupa srpskom litijumu. „Mi smo lojalni Evropi“, poručio je predsednik Srbije.

Kancelar Šolc je već jednom, pre par nedelja, pokazao da je spreman da preskoči sopstvenu senku i prihvati razgovore sa spornim političarima kada je u pitanju obezbeđivanje litijuma za automobilsku industriju. Tada je u Berlinu primio novog predsednika Argentine Havijera Mileia. I Argentina, kao i Srbija, raspolaže velikim nalazištima tog dragocenog metala.