Bilo je to čvorište za kriminalne poslove u kojima su se okretali milioni evra. A bila je skrivena u bivšem nemačkom bunkeru. Na pet spratova ispod zemlje nalazilo se više od 400 servera preko kojih su kriminalci iz celoga sveta na takozvanom darknetu prodavali drogu i pornografske snimke zlostavljanja dece, pokretali hakerske napade ili obrtali falsifikovani novac.

Krajem septembra prošle godine policija je upala u bunker u Traben-Trarbahu.

Danas (19. oktobar) počinje suđenje organizatorima servera za darknet. Osam osoba je optuženo za pomaganje u činjenju oko 250.000 krivičnih dela, a suđenje se odvija pred Zemaljskim sudom u Triru.

U centru pažnje kriminalci koji na darknetu prodaju drogu ili oružje, nego oni koji su takve poslove omogućili. „To je prvi proces ove vrste“, kaže viši državni tužilac Jerg Angerer iz odeljenja za borbu protiv sajber-kriminala u Državnom tužilaštvu u Koblencu.

Optužnica tereti osobe koje su kriminalnim klijentima za novac nudili računski centar bezbedan od pristupa policije, takozvani bulletproof-host.

Vodeće kriminalne platforme

Optuženo je osam osoba: četiri Holanđana, troje Nemaca i jedan Bugarin. Glava bande je navodno bio jedan 60-godišnji Holanđanin. On je krajem 2013. iznajmio bunker koji je ranije koristila nemačka vojska. Prema optužnici, on je donosio sve poslovne odluke.

Drugi Holanđanin je navodno igrao ulogu svojevrsnog menadžera, a jedna Nemica je vodila knjige. Ostali optuženi u starosti od 21 do 60 godina bili su angažovani kao administratori za tehniku i IT. Oni su naizmenično učestvovali u sprovođenju krivičnih dela.

Među najvećim korisnicima je bilo drugo najveće tržište zabranjenih dobara na darknetu nazvano Wall Street Market. Njega je policija razbila u proleće 2019.

U toj onlajn-prodavnici je obavljeno oko 240.000 prodaja droge u vrednosti od oko 36 miliona evra. Preko servera u bunkeru se odvijala i trgovina Cannabis Road s oko 4.000 prodaja proizvoda od kanabisa kao i kriminalni forum Fraudsters preko kojeg se trgovalo podacima, krivotvorenim novcem, ličnim dokumentima i drogama.

Među korisnicima servera je bila i darknet-platforma Flugsvamp preko koje se trgovalo ilegalnim opijatima i lekovima koji se mogu dobiti samo na lekarski recept, a vrednost prometa je bila 30 do 40 miliona evra.

I napad botova na 1,25 miliona Telekomovih rutera 2016. izveden je, prema državom tužilaštvu, uz pomoć servera u bunkeru. Šteta izazvana tim napadom procenjena je na oko dva miliona evra.

Još nije sve dekodirano

Zašto je istražiteljima trebalo gotovo tri godine za intervenciju? „Zato što je jako teško bilo dokazati da su ponuđači servera znali za kriminalnu delatnost svojih klijenata“, kaže državni tužilac Angerer. A to je bilo ključno da mogli da budu optuženi za pomaganje u krivičnom delu.

To je uspelo preko praćenja mrežnog čvorišta računarskog centra. Tužilaštvo veruje da će na posnovu prepiski i četova dokazati da su organizatori računarskog centra znali za kažnjiva dela i „znatno ih pomagali“ stavljanjem servera na raspolaganje.

Prilikom upada policije zaplenjeno 886 stvarnih i virtuelnih servera s dva miliona gigabajta podataka. Kad bi se to prenelo na CD-ove trebalo bi 2,6 miliona CD-ova, a kad bi se ti CD-ovi složilo jedan na drugi, dosegli bi skoro visinu Mont Everesta.

Neki od servera još nisu dekodirani, tako da je broj nedela verovatno i veći.

Moguća i suđenja klijentima

Moguće je da će biti podignute optužnice i protiv nekih korisnika darkneta iz bunkera, kaže državni tužilac Agnerer. Neki procesi su već u toku.

Suđenje organizatorima servera trebalo bi da se odvija do kraja sledeće godine, uvek ponedeljkom i četvrtkom. Zbog pandemije su u sudskoj dvorani su dopuštena samo 23 mesta za posmatrače, među kojima je jedanaestoro novinara. Prvoga dana će verovatno biti samo pročitana optužnica koja ima 40 stranica.

aj (dpa)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android