Posle četiri izborna procesa i godina neizvesnosti, Izrael sada ima novu vladu koju čini krhka koalicija od osam stranaka. Na sednici izraelskog parlamenta, 60 članova Kneseta glasalo je za novu vladu, 59 poslanika je bilo protiv a jedan je bio suzdržan.

Naftali Benet (49), ultranacionalistički vođa male stranke Jamina, preuzeo je kormilo vlade i tako okončao 12-godišnji period vladavine Benjamina Netanjahua - sada već bivšeg izraelskog lidera sa najdužim stażem na funkciji premijera.

Novu koaliciju čine bivši Netanjahuovi saveznici sa tvrdog krila izraelske desnice, zajedno s članovima centrističkih stranaka, pacifističkih levičarskih stranaka a, po prvi put, u vladi je mala arapska stranka koja predstavlja jedan segment izraelske populacije Arapa ili Palestinaca.

„Među njima je puno razlika u pogledu spoljne politike i sigurnosti, ekonomskih pitanja ali i pitanja koja se tiču vere i države“, kaže Gideon Rahat, viši saradnik u Izraelskom institutu za demokratiju. „Ono što ih može ujediniti je 90 odsto stvari koje vlada ionako obavlja bez ideoloških razlika. To je svakodnevna politika.“

Podela mandata

„Izraelska javnost zaslužuje funkcionalnu i odgovornu vladu koja dobrobit zemlje stavlja na vrh svoje agende. To je ono, zbog čega je zajednička vlada i formirana“, rekao je Jair Lapid iz centrističke stranke Ješ Atidu u zajedničkoj izjavi s Benettom proteklog petka.

Kako bi osigurao stabilnu podršku koalicije desno-orjentisanih stranaka Jamina, koje predvodi Naftali Benet, Lapid je smislio plan da premijersko mesto podeli s Benetom.

Tokom prve dve godine rada vlade Jair Lapid će biti ministar spoljnih poslova i zamenik premijera. U avgustu 2023. Benett će Lapidu predati funkciju premijera na sledeće dve godine - ukoliko nova vlada ostane na vlasti.

No to je pitanje, koje je podelilo analitičare. „Benet i Lapid će morati naporno da rade na tome da sačuvaju vladu od pogrešnih koraka“, rekao je Nahum Barnea, novinar dnevnog lista Jediot Ahronot. „S obzirom da vlada ima podršku samo 61-og člana Kneseta, stalno će biti na probi i to je njena najslabija tačka. Ova vlada će teško donositi odluke.“

„Ovo jutro predstavlja rađanje novog dana. Jutro napornog, ponekad sizifovskog posla u obnovi ruševina“, rekao je Ben Kaspit za list Mariv i dodao: „Želja mnogih Izraelaca je da žive mirno, bez huškanja, bez mržnje - i uglavnom, bez beskrajnih laži koje nam je ostavilo Netanjahuovo nasleđe.“

Šta piše u koalicionom sporazumu?

Skice koalicionog sporazuma pokazuju da će se vlada usredotočiti na socijalna i ekonomska pitanja, uz donošenje državnog budžeta i izgradnju infrastrukture poput novih bolnica i aerodroma.

Cilj sporazuma je i formulisanje zakonodavstva kojim se funkcija premijera ograničava na dva mandata ili osam godina.

Što se tiče kontroverznijih unutrašnjo-političkih pitanja poput države i religije, koalicioni sporazum će zadržati status kvo.

Prekid vatre sa Hamasom – test za novu koalicionu vladu

Novi premijer nije štedeo reči kada je u pitanju izraelsko-palestinski sukob ili Iran, iako to nije bilo u fokusu koalicionog sporazuma.

Poznati tvrdolinijaš, čija stranka podržava gradnju i širenje jevrejskih naselja i protivi se palestinskoj državi, Benet je rekao Knesetu da Izrael treba da „osigura svoje nacionalne interese u području C“ - što čini 60 odsto okupirane Zapadne obale. Takođe je upozorio Hamas u Gazi da se drži prekida vatre. Dodao je i ukoliko „Hamas ponovo odabere put nasilja prema Izraelcima, da će naići na čelični zid“.

Nedavni jedanaestodnevni rat između Izraela i Hamasa u Gazizavršio je nedefinisanim prekidom vatre. Ovo bi mogao biti prvi test za novu vladu.

O iranskom nuklearnom sporazumu, o kojem se trenutno pregovara u Beču, Benet je rekao da Izrael neće dopustiti Iranu da ima nuklearno oružje. „Izrael nije strana u sporazumu i zadržaće punu slobodu delovanja“, rekao je novi izraelski premijer u nedelju.

Izraelci otvoreni za promene

U medijima i u javnosti postoji očekivanje da će nova vlada okončati dve i po godine političkih turbulencija.

„Iskreno, nikada nisam mislio da ću biti toliko srećan što je Benet premijer“, rekao nam je na pijaci u Jerusalimu prolaznik Adi Redman, koji sebe naziva pristalicom levičarskih stranaka. "Istinski osećam da on predstavlja tu raznolikost koja ovoga moment postoji u Izraelu.“

Drugi prolaznik, Gal Nir, takođe kaže da ne pripada „timu Benet“, ali dodaje da je vreme za odlazak Netanjahua.

Među glasačima desnice raspoloženje je pomešano. „Mislim da vladi moramo pružiti šansu. I ja sam glasao za desnicu, i pomalo sam sumnjičav. Ali to je zanimljiva prilika, jer vlada predstavlja kombinaciju svih pravaca“, kaže Doron Ben Avraham.

Netanjahu,protiv kojeg je podignuto nekoliko optužbi za korupciju, namerava da ostane lider stranke Likud, koja je i dalje najveća parlamentarna grupa u izraelskom parlamentu. Ostaje nejasno da li bi mu mogao biti uskraćen imunitet.

„Izrael bez Netanjahua neće biti puno drugačiji“, izjavio je politikolog Gideon Rahat. „Ali bi retorika iz redova vlade mogla biti drugačija - u smislu manje populizma: manje napada na sudove, medije ili sve one koji se ne slažu s Netanjahuom. Tako da bi i politika možda mogla biti malo pribranija“.

Ali opozicija će budno pratiti rad vlade i ugrabiće svaku priliku za odmeravanje snaga sa njom kada se radi o kontroverznim pitanjima. U svom borbenom govoru u Knesetu, Netanjahu je obećao da će se vratiti pre nego što se to očekuje.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.