Magdeburg je poslednja prestonica 16 nemačkih pokrajina koje posle 85 godina ponovo imaju sinagogu. 

Jevrejska zajednica u starom trgovačkom centru Magdeburga postoji više od hiljadu godina, ali prva sinagoga je otvorena tek 1851. Neko vreme se širila i postajala sve lepša. Ali onda su januara 1933. nacisti došli na vlast, počeli su progoni i zlostavljanja kojih je doduše bilo i ranije tokom duge istorije. U pogromu 1938. uništena je i ova sinagoga, kao i mnoge druge sinagoge u Nemačkoj.  To je bio samo početak Holokausta u kome su život izgubili i  Jevreji iz Magdeburga - njih 1.521.

Početkom 20. veka, 1900. godine, u Magdeburgu je živelo 2.000 Jevereja. Posle rata 1946. bilo ih je samo 119. Sada u Magdeburgu živi oko 400 Jevereja, mnogi su došli iz zemalja bivšeg Sovjetskog saveza, pre tridesetak godina.

Zgrada „Nove sinagoge” udaljena je svega dvesta metara od adrese „Stare sinagoge”, sada malog trga, gde se nalaze i dve impresivne skulpture.

10 godina i 7 miliona evra

Decenijama se Jevrejska opština borila da dobije sinagogu: svoje verske obrede održavali su dugo u vili na obodu grada, koju im je na raspologanje stavio grad.

„Taj proces je izgledao kao čitava večnost", kaže Marija Šubert iz jevrejske opštine Magdeburga. Prvo se razgovaralo o tome gde će sinagoga biti, a zatim je od konkretnih planova izgradnje do otvaranja ove nedelje prošlo dobrih deset godina.

Nova sinagoga je trebalo da košta ukupno 3,4 miliona evra, kažu u Jeverjskoj opštini. Pokrajina Saksonija-Anhalt obezbedila je 2,8 miliona evra, a Jevrejska opština skoro 500.000 evra. Grad Magdeburg je obezbedio zemljište za novu zgradu. Međutim, ukupni troškovi su na kraju bili više nego duplo veći, 7 mliona evra - s jedne strane zbog povećanih troškova izgradnje, ali i zbog mnogih dodatnih mera bezbednosti koje su finansirane iz sredstava savezne države.

Magdeburg je glavni grad Saksonije Anhalta, u kojem se nalazi i Hale, grad u kojem se u oktobru 2019. dogodio teroristički napad - na Jom Kipur, najveći jevrejski praznik, Dan pomirenja. Neonacista je imao nameru da upadne u sinagogu u kojoj se okupilo mnoštvo vernika. Vrata sinagoge su zaustavila krvoproliće. Zato je umesto vernika ubio jednu ženu, koja je prolazila pored sinagoge i zaposlenog u obližnjem restoranu brze hrane.

Zbog svega ovoga, fasada nove sinagoge bez prozora pomalo podseća na Zid plača u Jerusalimu: tu su i nadzorne kamere i čvrsta ograda. Iznad svega je citat iz Biblije na hebrejskom: „Neka moja kuća bude dom molitve za sve narode".

Povratak u normalnost u teškim vremenima

Dugo očekivani dan otvaranja dolazi u vreme praznika Hanuke, ali u teškim vremenima terora Hamasa i rata u Pojasu Gaze, a antisemitski ispadi i napadi dešavaju se i širom Nemačke.

Marija Šubert nas uverava da je situacija u Magdeburga „stabilnija” nego u drugim nemačkim gradovima. Ali neprijatn osećaj ostaje: ona zna da su neki članovi jevrejske zajednice oprezniji i nisu hteli da vode svoju decu na svečano unošenje svitaka Tore u novu sinagogu, jer ne žele da njihova deca dožive incident ili čuju uvredljive povike. Toga u petak nije bilo. Za nadležne službe i obezbeđenje ima samo reči zahvalnosti: „Osećamo se veoma dobro zaštićeno i u dobrim rukama".

Božićni vašar koji se trenutno održava je samo nekoliko koraka dalje. Za Mariju Šubert to je nešto divno: „Veličanstven je događaj što imamo našu kuću, koja je takođe velika i lepa i privlačna za posetioce."

Useljenje u novu sinagogu u Magdeburgu je takođe znak povratka u normalan život, kaže nam ona. Znak da je i u gradu poput Magdeburga sasvim normalno da tamo žive ljudi jevrejske vere. Oni su tu, kao i vernici svih drugih vera: „Mi se ne razlikujemo od drugih", kaže nam, „I mi smo integrisani u život ovog grada".

Na neki način, ohrabrujuće je „normalno" da i u jevrejskoj opštini Magdeburg postoji i klasična podela na ortodoksne i liberalne među kojima baš ne vlada sloga. Već dvadeset godina postoji manja jevrejska zajednica sa oko 120 pripadnika liberalnijih pogleda i koliko god se oni nadali da će doći u ovu novu sinagogu, to se ne čini previše verovatnim. Na ovaj način bi Magdeburg, osim ove, mogao uskoro da dobije još jednu sinagogu.

Nove sinagoge širom Nemačke

85 godina nakon „Kristalne noći” i pogroma, jevrejska zajednica u Nemačkoj postaje sve vidljivija: ovog oktobra otvorena je sinagoga u Desauu, a za nekoliko meseci biće otvorena reprezentativna jevrejska verska kuća u centru Potsdama, skele su već uklonjene.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.