Bezbroj je snimaka na društvenim mrežama iz mnogih delova Sirije na kojima ljudi slave svrgavanje diktatora Bašara el Asada, između ostalog i u predsedničkoj palati u Damasku.

Asad je napustio zemlju i u početku se nije znalo gde je, da bi ruski mediji u nedelju uveče, pozivajući se na izvore iz Kremlja, preneli da je on sa porodicom stigao u Moskvu.

U međuvremenu, postavlja se pitanje šta će se dalje dešavati u Siriji. Islamistička alijansa Hajat Tahrir el Šam (HTS) objavila je svoje prvo saopštenje u nedelju ujutro: „Raseljenim ljudima iz celog sveta: čeka vas slobodna Sirija.“

Na snimcima na internetu moglo se videti da su oslobođeni zarobljenici iz mnogih režimskih zatvora, uključujući i ozloglašeni zatvor Saidnaja severno od Damaska, gde su hiljade protivnika režima mučene i ubijane.

Umereni islamisti?

Pitanje je, međutim, koliko će Sirija zapravo biti slobodna. Sve oči uprte su pre svega u vođu islamističke milicije HTS, Abu Muhameda el Džolanija, koji sada u velikoj meri kontroliše zemlju.

Kako on zamišlja budućnost Sirije? O tome postoje različite ocene. HTS je prošao kroz dug razvoj, objasnio je pre nekoliko za DW Andre Bank, stručnjak za Siriju iz Nemačkog instituta za globalne i regionalne studije (GIGA) u Hamburgu.

Džolani se još pre mnogo godina ogradio od Al-Kaide, a smatra se i protivnikom džihadističke organizacije „Islamska država“. To bi trebalo da znači da on nije u misiji protiv Zapada, već da se koncentriše na Siriju. Moguće je da on sada radi na stvaranju svojevrsnog „salafističkog reda“.

U međuvremenu, sam El Džolani pokazuje znake umerenosti. Tokom ofanzive na Alep, pozvao je da se poštede hrišćani i manjine.

U intervjuu za američki CNN objasnio je da želi da izgradi državne institucije koje bi trebalo da obuhvate sve društvene grupe u zemlji. Činjenica da do sada nije bilo nasilja nad manjinama je „znak nade“, ocenjuje za DW stručnjak za Siriju Džejms Dorsi s vašingtonskog Bliskoistočnog instituta.

Skeptičniji je bivši nemački ambasador u Damasku Andreas Rajnike. HTS ostaje ukorenjen u ideologiji Al-Kaide i zbog toga je budućnost hrišćanske i kurdske manjine u Siriji ugrožena, rekao je Rajnike za Katoličku novinsku agenciju (KNA).

Uloga Sirijske nacionalne armije

Pored HTS-a, uticaj u Siriji imaju i druge grupe. Sirijska nacionalna armija (SNA) bori se uz HTS. Nastala je iz Slobodne sirijske armije (FSA), grupe milicija koje su se borile protiv Asada nakon što je ustanak počeo 2011. godine. Smatra se da je ona veoma bliska Turskoj.

SNA je više puta optuživana za zločine protiv čovečnosti. Navodno je u više navrata mučila Kurde. Istovremeno, unutar te grupe postoje mehanizmi koji imaju za cilj da spreče takve zločine, rekao je ekspert za Siriju Omer Ozkizilčik iz trusta mozgova Atlantski savet za bliskoistočni magazin „Middle East Eye“.

Sada sve zavisi od toga koje će snage unutar SNA prevladati i kakav će odnos uspostaviti s HTS-om, koje smatraju konkurencijom.

Ali ulogu igraju i milicije protivnika Asada s juga zemlje. Jedino što njih povezuje s HTS-om jeste suprotstavljanje svrgnutom diktatoru; Međutim, ideološki gledano, te pretežno sekularne grupe u značajnoj meri se razlikuju od islamista.

A na severu će Kurdi pokušati da se pozicioniraju protiv SNA i Turske koja stoji iza te grupe. Taj sukob takođe nosi značajan potencijal za nasilje.

Rusija, Iran, Turska: uloga stranih aktera

Ponašanje međunarodnih aktera takođe je veoma važno za budućnost Sirije. Turska će verovatno steći značajan uticaj. Ona je potencijalno odlučujući faktor u Siriji, ocenjuje Džejms Dorsi.

Turska bi mogla da se osloni na vladu pod uticajem islamista, ali izazovi za Ankaru su mogući sukob s Kurdima i napori HTS-a za decentralizaciju.

Veliki gubitnik puča je Iran koji se godinama borio zajedno s Asadom protiv pobunjenika i značajno doprineo njegovoj pobedi.

To je omogućilo Teheranu da se vojno uspostavi u Siriji, što je bila idealna prilika za režim u Teheranu da se približi Izraelu i istovremeno snabdeva oružjem svoj pridruženi Hezbolah, koji je takođe orijentisan protiv Izraela. I Iran i Hezbolah su se poslednjih dana povukli iz Sirije.

Pad Asadovog režima će takođe verovatno imati posledice na kredibilitet Irana u okviru takozvane „osovine otpora“, rekao je pre nekoliko dana za DW Markus Šnajder, šef projekta „Mir i bezbednost na Bliskom istoku i u Severnoj Africi“ nemačke fondacije „Fridrih Ebert“.

„Zato bi poraz u Siriji za Teheran bio uporediv s porazom u Avganistanu za Sovjete. Mogao bi i da bude najava kraja islamističkog režima u samom Teheranu“, ocenio je Šnajder.

Ustankom je pogođena i Rusija, koja od 2015. podržava Asadov režim u borbi protiv pobunjenika. Zauzvrat je Kremlj za sebe obezbedio pomorsku bazu u blizini Tartusa i vazduhoplovnu bazu Hmejmim kod Latakije na obali Sredozemnog mora. On bi to sad trebalo da brani pod svim okolnostima. Tu bi takođe moglo da bude značajnog nasilja.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku