Sara Linkoln je pravnica u Društvu za slobodu (GFF). Zajedno s Humanističkim udruženjem (HU), organizacijom „Za azil“ (Pro Asyl) i drugim udruženjima za zaštitu ljudskih prava, ona svake godine objavljuje „Izveštaj o osnovnim pravima“. U intervjuu za DW ona jednom rečenicom sumira bilans izveštaja od 268 stranica: „2020. nije bila dobra godina za osnovna prava.“ To ima mnogo veze i s pandemijom korone.

U vreme korone građanske slobode bile su znatno ograničavane. Mnogo toga je bilo „nužno i primereno“ za zaštitu života i zdravlja ljudi – ali ne sve. Na početku krize bili su zabranjeni svi oblici demonstracija, čak i oni s besprekornim higijenskim konceptima. Primer: na jednom takvom okupljanju trebalo je da budu postavljene samo cipele, što je trebalo da simboliše učesnike protesta. Ali i to je bilo zabranjeno, „iako tu nije postojao nikakav rizik od zaraze“.

-pročitajte još: Migranti mnogo češće ostaju bez posla nego Nemci

S druge strane, Sara Linkoln pozitivno ocenjuje ulogu nemačkog Saveznog ustavnog suda koji je u hitnom postupku jasno odlučio da su opšte zabrane nedopustive. Prema sudu, mora se u svakom pojedinačnom slučaju proveriti da li su mogući određeni uslovi, kako bi se na primer zagarantovala zaštita od infekcije.

No, pored kritike opštih ograničenja sloboda, Sara Linkoln, ova ekspertkinja za ustav, posebnu pažnju skreće na grupe koje su ionako često u nepovoljnom položaju: na decu iz socijalno ugroženih porodica, na radnike u mesnoj industriji i na izbeglice u kolektivnim smeštima.

Karantin za 800 ljudi

Tu je politika napravila ozbiljne propuste. Kolektivni smeštaj za izbeglice uopšte nije spominjan u propisima o borbi protiv korone. „Niko nije mislio na to da se odredbe o održavanju obaveznog razmaka ili zabrane kontakata ne mogu primeniti u smeštajima za izbeglice, gde stotine ljudi žive zajedno na malom, zatvorenom prostoru.“

Kave Fatehi je to doživeo na sopstvenoj koži. Taj Kurd, politički progonjen u Iranu, 13 meseci živeo je u kolektivnom smeštaju u Halberštatu, u pokrajini Saksonija Anhalt. I dobro se seća 27. marta 2020. Kad je tog jutra pogledao kroz prozor, video je policajce svuda ispred zgrade. „Šta se ovde događa?“. Ništa mu nije bilo jasno. „Onda je preko razglasa na nekoliko jezika objavljeno da je zgrada stavljena u karantin“, ispričao je Fatehi za DW.

U izbegličkom domu „kao u zatvoru“

Otprilike 800 stanovnika dve nedelje nije smelo da napusti izbeglički dom. Razlog: jedna osoba bila je zaražena virusom korone. U početku se temperatura merila nekoliko puta dnevno, jer groznica je mogući znak infekcije. Tek kasnije su ljudi testirani. Kave Fatehi je bio pozitivan.

Područje kolektivnog smeštaja on ionako nije smeo da napusti, a onda čak nije smeo ni da izađe iz sobe. Osećao se „kao u zatvoru“. Bio mu je dozvoljen damo odlazak do toaleta – koji deli s pedesetak drugih izbeglica. Kantina je zatvorena, a hrana se posluživala u šatoru ispred zgrade.

U kojoj meri su osobe s migrantskim poreklom važne za takozvane sistemski relevantne delatnosti – recimo u supermarketima ili bolnicama – to je pokazalo istraživanje Nemačkog centra za integraciju i istraživanje migracija.

„Posebno visok“ je udeo od 37 odsto u sektoru nege starijih osoba. Gotovo na istom nivou je i procenat dostavljača paketa, a to je branša koja je zabeležila velik rast u vreme pandemije: 35 odsto. Pritom taj tom sektor Naika Futan, direktorka Instituta, opisuje kao „veoma nesiguran“. Radi bolje razumevanja, jedan podatak: u Nemačkoj 26 odsto ukupne populacije ima migrantske korene.

Kontroverzni pojam: klanski kriminal

U tom kontekstu, Futan podseća i na medijske izveštaje o navodnoj povezanosti porekla i broja infekcija. Postavljalo se pitanje: „Zašto je toliko migranata na odeljenjima intenzivne nege?“ I odmah je pružan odgovor: „To je verovatno zbog njihovih velikih klanova, porodičnih venčanja ili jednostavno zbog toga što nisu higijenski.“ To je bila „prilično bestidna rasprava“, kaže Futan.

Mohamed Čahrur „bestidnim“ smatra i izveštavanje o tzv. „klanskom kriminalu“. On je aktivan u inicijativi „Nema opšteg sumnjičenja“ koja se angažuje u borbi protiv kriminalizacije i rasističke stigmatizacije etničkih manjina kroz policijske racije u Berlinskoj opštini Nojkeln. Njegov prigovor glasi: koncept klanskog zločina zasnovan je na predrasudama i na toj osnovi policija koristi etnička obeležja za krivični progon. Time se krše osnovna ljudska prava.

Određene grupe se, zbog svog porekla, smatraju „sklonim kriminalu“: Turci, Arapi, Kurdi i jugoistočni Evropljani. Rasprava o klanovima stavlja ih pod generalnu sumnju. Mohamed Čahrur zato nije iznenađen što je desnoradikalna stranka Alternativa za Nemačku (AfD) u svom programu za prethodne savezne izbore tražila oduzimanje nemačkog državljanstva za članove kriminalnih klanova.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.