Poslednja šansa za Palestinu?
2. oktobar 2017.
Možda će se ovaj put zaista nešto promeniti. Jaser al Kurdi sedi u svojoj bašti u gradu Gazi i nastoji da zvuči optimistično: „Nema drugog puta – sada stvarno moraju da ostvare pomirenje.“
Ranije je ovaj policajac radio za palestinsku autonomnu vlast. Od 2007. sedi kod kuće. Njegov posao radi jedan drugi policajac kojeg je zaposlio Hamas. Pre deset godina, kada je Hamas preuzeo vlast u pojasu Gaze, palestinska autonomna vlast je instruisala svoje službenike da obustave rad. Ali, oni su i dalje primali platu. Ono što je prvobitno bilo zamišljeno kao provizorna mera, potrajalo je više od deset godina.
Tako su nastale dve odvojene uprave – Hamasova u hermetički zatvorenom Pojasu Gaze, i Fatahova na okupiranoj Zapadnoj obali. Spajanje dve vlasti je jedan od najvažnijih izazova u procesu izmirenja Fataha i Hamasa koji je upravo počeo uz posredovanje Egipta.
Konkretni koraci
„Ljudi u Pojasu Gaze su umorni i iscrpljeni“, rekao je Mkajmer Abu Sada, politikolog sa univerziteta Al Azhar u Gazi. „Neće se zadovoljiti samo simboličnim ugovorima. Mnogi ovde žele da vlast odmah počne da rešava najhitnije probleme, na primer loše snabdevanje strujom. Naravno, moda se početi i sa razmatranjem dugoročnih političkih tema.
Pre dve nedelje Hamas je najavio da će raspustiti sporan Upravni savet koji je faktički imao ulogu vlade u Pojasu Gaze. Posle intenzivnih razgovora sa Egiptom, Hamas se složio i sa održavanjem parlamentarnih izbora i saopštio da je spreman za dijalog sa Fatahom.
Nedavno je, doduše, došlo i do eskalacije sukoba te dve organizacije. Sporni Upravi savet je počeo sa radom tek u maju ove godine sa obrazloženjem da je palestinska autonomna vlast zapustila svoje obaveze u Pojasu Gaze. U Ramali su smatrali da je reč o nekoj vrsti vlade u senci. Predsednik Mahmud Abas je zbog toga odbio da plati računa za struju u Pojasu Gaze – što je sredstvo pritiska na Hamas. U Pojasu Gaze već godinama nema dovoljno struje, ali u poslednje vreme je struje zaista bilo samo četiri do pet sati dnevno.
Značaj „pomirenja“
Sada sve treba da bude drukčije. „Čekamo na prve korake – želimo da Hamas primi premijera Raija Hamdalu, kao i da sva vrata ministarstava budu otvorena“, kaže Nabil Šat, savetnik predsednika Mahmuda Abasa u Ramali. Proteklih dana je i novi šef Hamasa Jahja Sinvar u više intervjua stavio do znanja da se zalaže za proces pomirenja i da neće biti tolerancije za one koji žele da ga ometu.
I pored toga, posmatrači su skeptični: da li dve strane misle na isto kada govore o „pomirenju“. „Tu reč Hamas često drukčije shvata od nekih na Zapadnoj obali“, kaže politički analitičar iz Gaze Sami Abdel Šafi: „Tamo neki govore o kompletnom preuzimanju vladinih poslova u Pojasu Gaze, dočim unutar Hamasa može da se čuje da se očekuje podela vlasti.“
Jedno od najvažnijih pitanja jeste bezbednost, zapravo uloga naoružanog krila Hamasa, brigade Kasam. Ona je već najavila da neće položiti oružje. Veliki izazov je i strateška politička orijentacija novog programa.
Nezaposlenost i izolacija
U centru grada Gaze očekivanja su pomešana. Jer, uvek je bilo pokušaja pomirenja. Tako su dve strane u aprilu 2014. potpisale sporazum, samo tri meseca pre nego što je počeo treći rat između Hamasa i Izraela. „Naravno da je vlada ovde srdačno dobrodošla“, kaže prolaznik Raed Isa: „Ali, mi znamo da se tokom proteklih 11 godina nagomilalo mnogo problema. Ni vlada ne može da preko noći reši sva sporna pitanja.“
Mladi inženjer Nidal Hamad ima jasne predstave o tome čime bi trebalo da se bavi vlada nacionalnog jedinstva: „Oni bi stvarno trebalo da učine nešto za ovdašnje ljude, da stvore rad i mogućnost zapošljavanja“. Procenjuje se da je stopa nezaposlenosti 44 odsto. Mladim ljudima je vrlo teško da nađu posao i stanu na svoje noge. A nalaženje posla van Pojasa Gaze je nemoguće – već više od decenije, Izrael i Egipat drže Pojas Gaze u potpunoj izlolaciji.
To je jedan od razloga zbog kojih se mnogi nadaju da će Rafa, jedini granični prelaz ka Egiptu i kapija koja Pojas Gaze povezuje sa spoljnim svetom, u toku razgovora o pomirenju biti otvoren. Već godinama je prelaz u Rafi otvoren samo tokom dva do tri dana mesečno. Postoji lista čekanja sa imenima više hiljada ljudi koji čekaju na dozvolu da otputuju. Poslednjih meseci je Egipat renovirao granični prelaz, a Hamas je pojačao mere bezbednosti.
„Nadamo se da će sprovesti sasvim praktične mere koje će poboljšati našu svakodnevicu“, kaže Hdaja Šamun, mlada Palestinka koja radi za jednu nevladinu organizaciju. Ali, još nije jasno da li će simboličnim gestovima i govorima stvarno biti učinjeno nešto konkretno za ljude: „Nadam se da će ovaj put to uspeti“, kaže ova mlada žena, „sve izgleda kao da je ovo poslednja šansa“.