Žene ne doje samo svoju decu, već i novorođenčad majmuna. Muškarci svoj plen ubijaju lukom i strelom. Mada su divlji majmuni važan izvor hrane za domorodački narod plemena Ava, oni nikad ne jedu primate koji su dojeni i odrasli u nekoj njihovoj porodici. Čak i kada se vrate u šumu, primati se računaju kao deo porodice.

Postoji vrlo malo autohtonih naroda koji žive tako daleko od bilo kakve civilizacije. U Amazonskoj prašumi, u državi Maranhao u Brazilu, živi oko 100 pripadnika plemena Ava, koje ukupno ima samo još 400 ljudi. Od 2005, ta etnička grupa ima svoj rezervat – pravo na zaštićenih 1.165 kvadratnih kilometara.

To je previše prostora za tako malo ljudi, smatraju trgovci drvetom i rančeri i ne prestaju da uništavaju prašumu, nelegalno seku drveće i tako od prašume prave pašnjake. Brazilska agencije za zaštitu Indijanca (Fundacao Nacional dos Indio, Funai) potvrđuje da se trenutno bez dozvole u rezervatu Ava nalazi 700 ljudi.

Puškama protiv luka i strele

Ali, to bi uskoro trebalo da se promeni: Agencija navodi da brazilska policija i vojska žele da proteraju uljeze do Nove godine. Međutim, već sada je jasno to neće moći da prođe bez sukoba, jer su svi spremni za oružanu borbu: trgovci drvetom, rančeri, policija, vojska, urođenici i njihovi zaštitnici.

„Indijanci Ava imaju samo svoje lukove i strele koje prave hiljadu godina. Njima je potrebna naša pomoć“, kaže Hoze Pedro dos Santoš iz „Funai“.

Trećina rezervata već je ogoljena, procenjuje nevladina organizacija „Survival International“. "U oblasti Ava je proces ogoljavanja mnogo brži nego u bilo kojem drugom rezervatu u brazilskoj Amazoniji. Pleme Ava više nema mogućnosti za lov i sve im je teže da opstanu“, kaže Sara Šenker iz te organizacije.

„Ubiće nas“

Predstojeći sukob je kulminacija duge istorije sukoba između starosedelaca i uljeza. Pre nego što je pleme Ava 1980. prvi put stupilo u kontakt sa takozvanom civilizacijom, imalo je više od 1.000 ljudi. Mnogi su izgubili život prilikom „kultivisanja“ regiona, na primer prilikom izgradnje železničkih pruga i puteva – ili su umrli od bolesti za koje njihov imuni sistem nije bio spreman.

„Trgovci drvetom nam prete telefonom, šalju poruke, ali se ne pojavljuju na licu mesta“, kaže Hoze Pedro dos Santoš. „Čak se mogu čuti i na radiju i kažu da se ne plaše vojske. Oni hoće da se bore“, kaže Santoš kome su u više navrata pretili smrću. Santoš, koji već 40 godina radi sa plemenom Ava, i sam je naoružan, ali kaže da će prvo ubiti njega i saradnike „Funai“, a onda i pripadnike plemena Ava. On kaže da u to uopšte ne sumnja.

Medijska pažnja sveta

„Survival International“ je 2012. pokrenuo kampanju u želji da skrene pažnju sveta na položaj plemena Ava. U kampanju su se uključile mnoge poznate ličnosti. „Vanity fair“ je u svom decembarskom izdanju ove godine objavio reportažu na 13 strana o najugroženjim narodu na svetu.

Madalena Borhes Pinjeiro iz katoličkog Saveta za misioniranje Indijanaca u Brazilu, pozdravlja tu kampanju i kaže da Matakina, kako se pripadnici plemena Ava zovu od milja, nisu ratničko pleme.

U Nemačkoj se relativno često piše o ugroženim indijanskim plemenima u Amazoniji. Tako je grad Vajmar ove godine (10.12.) svoju značajnu nagradu za ljudska prava dodelio Indijancu Benki Pijako iz plemena Ašininka iz pokrajine Akra u Brazilu. Benki Pijako nagradu je primio u ime svih domorodaca u Brazilu.

Autor: Ivana Ebel